Kukuruzne pahuljice nastale pukom greškom kuvara
Kada je John Kellogg 1894. godine kuvao pšenicu kako bi pronašao zamenu za hleb, sasvim slučajno dobio je namirnicu koja će postati jedna od omiljenih u doručku ljudi širom sveta - pahuljice.
Naime, autor Bill Bryson u svojoj knjizi „A Short History of Nearly Everything“ opisuje kratku istoriju ljudskih navika pomoću zabavnih naučnih činjenica, poput one o poreklu hleba i pšeničnih pahuljica. Po njegovim saznanjima, prve takve pahuljice proizvod su „srećne nesreće“. Sve je počelo tako što je John Kellogg, začetnik poznatog brenda pšeničnih pahuljica Kellogg’s, 1894. godine kuvao pšenicu kako bi pronašao zamenu za kruh. Ipak, umesto da dobije nešto nalik hlebu, pšenica se pretvorila u gustu ljepljivu masu, prenosi 24sata.hr.
Kellog nije hteo da baci svu tu pšenicu i pokušao je da je spase provlačeći je kroz velike valjke koji su trebali da istisnu vodu iz nje, zahvaljujući čemu se, na kraju, pšenica pretvorila u iznenađujuće ukusne hrskave pahuljice. Kellog je ovo ponovio s kukuruzom i tako su nastale i prve kukuruzne pahuljice.
Hleb je, s druge strane, mnogo stariji izum. Prve primitivne oblike hleba ljudi su pekli još u neolitu, između deset i dve hiljade godina pre Hrista. Naviku konzumiranja jaja za doručak takođe smo preuzeli od davnih predaka, a prvi pronalasci farmi jaja datiraju još iz drevnog Egipta, oko 1.400 godina prije Hrista. Takođe postoje dokazi da su ih stari Egipćani jeli s hlebom i pripremali na potpuno iste načine na koje ih jedemo i danas, od jaja na oko, kajgane, tvrdo i meko kuhanih jaja, pa čak i do poširane varijante.
U svojoj knjizi, Kellog otkriva i da su ljudi oduek imali naviku da jedu zajedno. U kamenom dobu, zajednice su se okupljale oko vatre i kuvalo se meso životinja koje bi pojedinci ulovili za sve članove.
Tokom bronzanog doba u Mesopotamiji, večera je imala status vrlo važnog rituala. Umesto potpisivanja ugovora, poslovni partneri bi jeli zajedno i delili so i vino u znak novog prijateljstva. Jelo se nije smelo odbiti, čak i ako neko nije bio gladan, jer je to bio znak nepoštovanja, a osoba koja bi odbila obrok doživljavana je kao sumnjiva. Stari Grci i Rimljani verovali su da je zajednički obrok najbolji način za stvaranje čvrstih društvenih veza. Zbog tih verovanja i danas više volimo da jedemo zajedno nego sami, a posebno cenimo porodični ručak.
Baš kao i obedovanje, uživanje u alkoholu je ritual koji seže u daleku prošlost. Najraniji dokazi da su ljudi proizvodili alkohol datiraju iz drevne Kine, devet hiljada godina pre Hrista. Tragovi na vazama iz tog vremena, iz istorijske provincije Henan, pokazali su da su Kinezi pravili alkoholna pića od fermentirane riže, voća i meda.
Dobro je poznata činjenica da su stari Grci, Rimljani i Egipćani bili veliki ljubitelji vina, a knjiga nudi zanimljive podatke poput istorije računanja vremena ili nekih odevnih predmeta. Ljudi nose odeću od kamenog doba, ali moderni odevni predmeti novijeg su veka. Prve farmerice nosili su kauboji u 19. veku. Prve majice pojavile su se istog veka na mornarima, a popularizovao ih je tek Marlon Brando u filmu „Tramvaj zvani čežnja“ iz 1951. godine.
