ZDRAVLJE NACIJE Unosite manje soli, da vas manje boli

U onoj pored je pet grama natrijum hlorida (soli), neškodljivih za zdrave, a predstavlja maksimum koji je preporučila Svetska zdravstvena organizacija. Do prvog podatka vezanog za “presoljene” Novosađane došlo se kroz istraživanje koje je prošle godine sproveo Instutut za javno zdravlje Vojvodine u saradnji sa Gradskom upravom za zdravstvo, što je tek korak ka rešavanju problema prekomerne konzumacije soli.

Ako se zna da višak soli u ljudskom organizmu izaziva mnoge zdravstvene probleme, može se zaključiti da manje soli znači da će nešto manje da nas boli, da će nam život najverovatnije biti i duži i zdraviji. Ovakva vrsta prevencije bi zdravstvenom sistemu omogućila da radi pod manjim opterećenjem i celo društvo bilo bi na dobitku.

Zna se da unosu soli najviše doprinose industrijski prerađene namirnice, među kojima je i hleb, za koji se u evropskim istarživanjiama pokazalo da tamo gde je osnovna namirnica (reč je o zemljama s nižim životnim standardom), od 20 do 40 odsto ukupnog denevnog unosa soli ide preko njega.

Šta bi trebalo i bilo obavezno uraditi da se postepeno i sistemski smanji upotreba soli od kuće do države, čulo se nedavno na info večeri u novosadskom Stratit centru, u okviru panel diskusije “Sve što ste želeli da znate o soli u hrani, a niste imali koga da pitate”, a u organizaciji Naučnog instituta za prehrambene tehnologije Univerziteta u Novom Sadu (FINS) i suorganizaciji Asocijacije potrošača Srbije (APOS).

- Živimo u moru soli. Okruženi smo namirnicama koje već u svom prirodnom sastavu sadrže natrijum, a natrijum je taj molekul koji je funkcionlno fiziološki aktivan i koji ima brojna pozitivna svojstva, zbog kojih i kažemo da je so nasušna potreba. Međutim, fiziološka stvarna potreba za solju je ekstremno mala - to je negde oko pola grama dnevno - kaže dr Milka Popović, specijalista higijene iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine i docent na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.

Info veče namenjeno potrošačima na temu soli u ishrani, održano je u okviru projekta „Inovativni ciklus razvoja prehrambenih proizvoda – FOODstars’’ kojim koordinira Naučni institut za prehrambene tehnologije u Novom Sadu. FOODstars teži da ojača veze s potrošačima kao najdostupnijim inovacionim partnerima i da ih aktivno uključi u proces inovacija u prehrambenoj industriji. U interakciji s informisanim potrošačima, prehrambena industrija je u stanju da odgovori na njihove specifične potrebe i olakša razvoj i plasiranje novih prehrambenih proizvoda.

Po njenim rečima, čuvena Intresalt studija SZO između ostalog je utvrdila da, kada je unošenje soli na populacionom nivou veće od pet grama, sa starenjem raste vrednost krvnog pritiska.

- Nekada se govorilo da kada stare osobe imaju pritisak 100 sa 160, da je to taman za te godine, ali takav pritisak nije posledica godina, već je posledica prevelikog unosa soli tokom celog života - kaže dr Milka Popović i objašnjava: - Naročito u starijem dobu naši bubrezi više nisu u mogućnosti da izlučuju prekomerene količine soli koje unosimo. Danas imamo i najnovija istraživanja koja pokazuju i da sami mikroorganizmi koji se nalaze u našim crevima utiču na mogućnost bubrega da izlučuju natrijum, odnosno da ti mikoroorganizmi utiču na to da natrijum recirkuliše. Unošenje prevelike količine soli, osim hipertenzije i povećanja rizika za srčani i moždani udar, što je nepobitno dokazano, donosi i druge probleme kao što su kamenje u bubregu, osteoporoza, oticanje, karakteristične posle obroka s visokim sadržajem soli.

U svetu se krenulo s utvrđivanjem količine unosa soli i ograničavanjem njene upotrebe. Brojne su države koje brinu o zdravlju svojih stanovnika preduzele različite mere i intervencije da smanje unos soli. Kod nas, za sada, takvih mera nema.

- Možemo makar da ne dosoljavamo hranu ili da to radimo

vrlo sporadično, da biramo namirnice koje su s manjim sadržajem soli. A od sredine juna ove godine, za početak, biće obaveza svih proizvođača hrane da deklarišu sadržaj soli zajedno s ostalim nutritivnim informacijama - kaže dr Milka Popović.

V. Crnjanski