ЗДРАВЉЕ НАЦИЈЕ Уносите мање соли, да вас мање боли

У оној поред је пет грама натријум хлорида (соли), нешкодљивих за здраве, а представља максимум који је препоручила Светска здравствена организација. До првог податка везаног за “пресољене” Новосађане дошло се кроз истраживање које је прошле године спровео Инстутут за јавно здравље Војводине у сарадњи са Градском управом за здравство, што је тек корак ка решавању проблема прекомерне конзумације соли.

Ако се зна да вишак соли у људском организму изазива многе здравствене проблеме, може се закључити да мање соли значи да ће нешто мање да нас боли, да ће нам живот највероватније бити и дужи и здравији. Оваква врста превенције би здравственом систему омогућила да ради под мањим оптерећењем и цело друштво било би на добитку.

Зна се да уносу соли највише доприносе индустријски прерађене намирнице, међу којима је и хлеб, за који се у европским истарживањиама показало да тамо где је основна намирница (реч је о земљама с нижим животним стандардом), од 20 до 40 одсто укупног деневног уноса соли иде преко њега.

Шта би требало и било обавезно урадити да се постепено и системски смањи употреба соли од куће до државе, чуло се недавно на инфо вечери у новосадском Стратит центру, у оквиру панел дискусије “Све што сте желели да знате о соли у храни, а нисте имали кога да питате”, а у организацији Научног института за прехрамбене технологије Универзитета у Новом Саду (ФИНС) и суорганизацији Асоцијације потрошача Србије (АПОС).

- Живимо у мору соли. Окружени смо намирницама које већ у свом природном саставу садрже натријум, а натријум је тај молекул који је функционлно физиолошки активан и који има бројна позитивна својства, због којих и кажемо да је со насушна потреба. Међутим, физиолошка стварна потреба за сољу је екстремно мала - то је негде око пола грама дневно - каже др Милка Поповић, специјалиста хигијене из Института за јавно здравље Војводине и доцент на Медицинском факултету Универзитета у Новом Саду.

Инфо вече намењено потрошачима на тему соли у исхрани, одржано је у оквиру пројекта „Иновативни циклус развоја прехрамбених производа – FOODstars’’ којим координира Научни институт за прехрамбене технологије у Новом Саду. FOODstars тежи да ојача везе с потрошачима као најдоступнијим иновационим партнерима и да их активно укључи у процес иновација у прехрамбеној индустрији. У интеракцији с информисаним потрошачима, прехрамбена индустрија је у стању да одговори на њихове специфичне потребе и олакша развој и пласирање нових прехрамбених производа.

По њеним речима, чувена Интресалт студија СЗО између осталог је утврдила да, када је уношење соли на популационом нивоу веће од пет грама, са старењем расте вредност крвног притиска.

- Некада се говорило да када старе особе имају притисак 100 са 160, да је то таман за те године, али такав притисак није последица година, већ је последица превеликог уноса соли током целог живота - каже др Милка Поповић и објашњава: - Нарочито у старијем добу наши бубрези више нису у могућности да излучују прекомерене количине соли које уносимо. Данас имамо и најновија истраживања која показују и да сами микроорганизми који се налазе у нашим цревима утичу на могућност бубрега да излучују натријум, односно да ти микороорганизми утичу на то да натријум рециркулише. Уношење превелике количине соли, осим хипертензије и повећања ризика за срчани и мождани удар, што је непобитно доказано, доноси и друге проблеме као што су камење у бубрегу, остеопороза, отицање, карактеристичне после оброка с високим садржајем соли.

У свету се кренуло с утврђивањем количине уноса соли и ограничавањем њене употребе. Бројне су државе које брину о здрављу својих становника предузеле различите мере и интервенције да смање унос соли. Код нас, за сада, таквих мера нема.

- Можемо макар да не досољавамо храну или да то радимо

врло спорадично, да бирамо намирнице које су с мањим садржајем соли. А од средине јуна ове године, за почетак, биће обавеза свих произвођача хране да декларишу садржај соли заједно с осталим нутритивним информацијама - каже др Милка Поповић.

В. Црњански