Novi Sad nekad i sad, Klisa: Njive prerasle u naselje s više od 10.000 stanovnika

Naziv potiče od latinske reči „ečlasia”, što u prevodu znači crkvište. Arheološke iskopine svedoče o tome da je u srednjem veku u tom delu postojalo naselje s crkvom.

Uslovno rečeno, granice Klise mogle bi se oivičiti ulicama Arkadija Varađanina od strane Vidovdanskog naselja, Paje Radosavljevića sa strane Slane bare, pa produžujući Jadranskom ulicom ka Gornjim livadama, sve do kanala. S druge strane auto-puta krajnja granica bile bi Jegrička ulica i Industrijska zona, a Temerinskim putem do raskrsnice u pravcu Nemanovaca i Pejićevih salaša.

Blizina Dunava – a nekada je ta moćna reka proticala i delom gde je sada Klisa – svakako je od davnina bila privlačna za sve koji su nameravali da se tu nastane i započnu život. Pisani tragovi svedoče o intenzivnijem naseljavanju 1693. godine.

Na Staroj Klisi, gde su nikle prve kuće, naselile su se i prve porodice, kao što su Prodanović, Zagorčić, Jovanović, a nešto kasnije i Krstić, Murgaški... Okolo su sve bile njive, koje su vredni domaćini obrađivali. S druge strane bila je bara, voda je dosezala takoreći do Sentandrejskog puta. Kuće su prvo bile razuđene, a vremenom, kako su se brže gradile, a porodice izdvajale iz zadruga, naselje je sve više dobijalao obrise ušorenog tipa. Prvo su to bile zemunice, pa kuće od naboja, a potom i od čvrstih materijala. Već krajem 19. veka registrovano je četrdesetak kuća na Klisi, koju starosedeoci vole da „podele” na Donju i Gornju.

Veliki rit čeka kanalizaciju

Uz rešavanje imovinskopravnih odnosa, kanalizacija je najveći problem za neke delove Klise, poput Velikog rita i Gornjih livada s druge strane Bulevara Evrope.

Dragan Hemon kaže da je u Velikom ritu zacevljeno oko 150 metara kanala, a s obzirom na odličnu saradnju i razumevanje gradskih vlasti, očekuje se da će i pomenuti problemi u skorije vreme biti rešeni.

Od 1870. godine posečena je bagremova šuma na prostoru Donje Klise i susednog rita, krčevina je isparcelisana i prodavana poljoprivrednicima sa Čenaja, iz Rumenke i Kaća, koji su tu počeli da grade kuće i da se nastanjuju. Jedna od naših sagovornica, koje smo zatekli šetajući po Klisi, Ljuba Krstić, udala se u tom delu Novog Sada iz Đurđeva. Ta mirnoća koja vlada na Klisi dosta je podseća na seosku sredinu, što joj je olakšalo prilagođavanje.

Između dva svetska rata Klisani su se uglavnom bavili poljoprivredom, dok je neznatan deo stanovnika bio iz redova radnika, zanatlija i činovnika. U velikoj meri pijačne tezge Novog Sada snabdevane su proizvodima s Klise, najviše povrćem, mlečnim proizvodima i mesom, a značajnu ulogu u tome imala je Zemljoradnička zadruga. Kako su godine posle završetka Drugog svetskog rata odmicale, tako je i poljoprivreda Klisanima sve više postajala sporedno zanimanje.

Kasnije, 1965. godine, kada je urađena nova parcelizacija oranica i bašta, zemlju su uglavnom naseljavali doseljenici iz Bosne i Hercegovine.

Temerinski i Sentandrejski put dve su klisanske „žile kucavice” ispresecane brojnim, znatno kraćim, poprečnim ulicama. U celom naselju preovlađuju porodične, poslednjih decenija po pravilu spratne kuće, ali uz pomenute puteve sve je više privatnih firmi, auto-salona, prodavnica nameštaja... Klisanski klinci odnedavno vrtić pohađaju u staroj, renoviranoj i lepo uređenoj zgradi nekadašnje OŠ „Dušan Radović”, koja je dobila nove prostorije i svakako spada među najlepše i komfornije osnovne škole. Desetak godina u Dečanskoj ulici postoje i tri privatne srednje škole, što naselju koje uveliko premašuje 10.000 stanovnika znači i te kako.

MZ Klisa brine o svojim penzionerkama

Savet MZ Klisa brine o građanima tog dela Novog Sada, a naročito o onim najstarijima. U prigodnim prilikama, kakva je bila nedavno 8. marta, Dan žena proslavljen je svečano. Klisanske penzionerke, one mlađe i malo starije, dobile su po cvet, a potom su se zasladile ukusnom tortom. Druženje je nastavljeno uz pesmu i igru, a tako će, kažu, biti i ubuduće.

Marijana Krstić, četrdesetogodišnja majka troje dece, nezaposlena, nipošto nije želela pred objektiv foto-aparata, ali je za priču bila raspoložena.

„Na Klisi sam odmalena“, kazala nam je ta sagovornica.

„Kao devojka, stanovala sam u Bihaćkoj ulici, a od udaje sam na Sentandrejskom putu. Iako se Klisa evidentno širi, nije se mnogo toga kapitalnog izgradilo. Više je kuća, tu je i „Rodić”, crkva... Navikla sam se na ovaj kraj, ali ne mogu da shvatim da se trotoari i pešačke staze stalno obnavljaju. Prepuni su rupa i neravnina, što naročito iritira majke kada guraju bebe u kolicima.“

Predsednik Saveta MZ Klisa Dragan Hemon, uvažavajući svaku primedbu, kao dugogodišnji stanovnik tog naselja, daje sve od sebe da odgovori na svaki zahtev i molbu.

„U prethodne dve godine struganim asfaltom prekrili smo 37 ulica što iznosi 15.412 metara“, kaže Hemon.

„Prošle godine nismo u tome uspeli samo u dve ulice, i to zbog nerešenih imovinskopravnih odnosa, a reč je o ulicama Alimpija Popovića i Olge Penevan. Svestan sam toga da pokrivanje struganim asfaltom nije idealno rešenje, ali smo bar sprečili da leti bude prašine, a tokom kišnih meseci blata.“

Centralni deo Klise – a reč je o devet ulica – presvučen je „pravim” asfaltom, pa Omladinska ulica od Paje Radosavljevića do produžetka Velebitske, Omladinskih radnih akcija od Velebitske, Stevana Vukmanovića Čike do Fočanske, Bosutska između Zmajevačkog puta i Čikine, Bečejska, Titelska, Klisanski put do Zelengorske i Paje Radosavljevića sada imaju novo ruho. Postavljenje saobraćajne signalizacije, semafora i usporivača brzine u pojedinim ulicama, dodatno su urbanizovali Klisu.

Veliki posao urađen je i zacevljavanjem oko 200 metara kanala u Sečanjskoj i Olge Penevin, gde su se ranije uvek, prilikom jačih padavina, osećali neprijatni mirisi. Park pored preuređenog vrtića, te uređeno dečje igralište pored škole „Dušan Radović” daju tim ustanovama poseban šmek, a kada budu postavljeni i stolovi za stoni tenis, te uređen teren za odbojku na pesku pored otvorene teretane, biće to kompleks za ponos, baš kakav je i fudbalski teren i klupski objekat obližnjeg FK „Borac”, bez sumnje sportskog mezimčeta Klise.

Sava Savić