Banke da same vrate pare ili slede hiljade parnica
NOVI SAD: Komitenti banaka koji su u prethodnih 15 godina podizali kredite i platili troškove za njihovu obradu mogu taj novac dobiti nazad.
Potrebno je da se podnesu tužbe sudovima. Nakon što je Vrhovni kasacioni sud zauzeo stav da iznos takse za obradu kredita ne treba da bude trošak građana, šanse da im se novac vrati su tu. Sudovi mogu očekivati ogroman broj tužbi. Da se to ne bi dogodilo, Udruženje „Efektiva” će ovih dana pokrenuti inicijativu: pozvaće Narodnu banku Srbije i poslovne banke da nađu zajedničko rešenje.
Smatramo da bi postizanje odgovarajućeg dogovora i rešenja znatno pomoglo da se problem provizije reši. To bi i građanima i bankama uštedalo i vreme i novac – kaže predsednik „Efektive” Dejan Gavrilović.
On podseća na to da su banke vodile u najmanju ruku čudnu politiku kada je u pitanju naplata provizije. To koliki je trošak za obradu kredita nerealan i nepostojeći potkrepljuje i primerom: ista banka je naplatila za kredit od dva miliona dolara proviziju na ime obrade od jedna odsto ili 20.000 dolara. Drugi ugvor o kreditu, potpisan nekoliko meseci nakon prvog za sumu od 650.000 dinara imao je proviziju od dva procenta ili 13.000 dinara. Ovde je klijentu naplaćeno i održavanje kredita na polugodišnjem nivou od 1.625 dinara.
Pomenuti kredit je refinansiran novim ugovorim, sada uz dodatnu sumu, pa se zaduženje klijenta popelo na 930.000 dinara. S refinansiranjem su skočili i troškovi. Provizija za obradu je zaračunata čak na 12 odsto, odnosno 111.625 dinara. Trošak za održavanje na pola godine je skočio na 2.337 dinara.
Pitamo se šta se to promenilo u poslovanju banke pa za jedan kredit naplatila dva odsto, a za drugi čak 12 procenata na ime troškova vezanih za obradu kredita? Kako banke knjiže prihod od naplaćene obrade kredita i šta knjiže na rashodnoj strani? Bankari tvrde da je to trošak koji imaju na troškovnoj strani u bilansima. Zašto banke trošak za obradu kredita ne naplate i korisnicima koje su odbili već samo klijentima kojima je kredit odobren? Da li to znači da je banka klijenta kome nije odobrila kredit častila za troškove koje je imala?
Hoće li posle provizije za obradu kredita i drugi slični torškovi dođi pred sudove?
Recimo, banke naplaćuju odobravanje dozvoljenog minusa nekoliko stotina dinara. Održavanje tekućeg računa plaća se od 100 do 400 dinara mesečno, zavisno od paketa koji se izabere.
Provizije na plaćanje komunalnih usluga su od 10 do 100 dinara. Sve banke imaju te troškove i klijenti ih plaćaju. Sada se pitaju je li to po našim zakonima i drugim propisima ili nije.
U poslovnim bankama imaju svoj stav. Smatraju da je loše što im nije na vreme skrenuta pažnja na to da su obrade nezakonite već se sada sve radi retroaktivno. U Sberbanci, koja je prva pred Apelacionim sudom izgubila spor i na osnovu pravosnažne presude, kažu da u odnosu na januar, kada je presuđeno, nemaju više komentara.
Banka će štititi svoja prava u skladu sa zakonom.
U OTP banci smatraju da treba sistemski rešiti pitanje prava banaka da naplaćuju naknadu za uslugu obrade kredita. Sistemsko rešenje ne bi smelo da ima retroaktivno dejstvo.
Smatraju da je čudno što određena praksa nije bila sporna decenijama i nije sporna u bankama u svetu i u okruženju, a ovde ođednom jeste sporno.
Ukidanjem naknada banke će samo izvršiti redistribuciju svojih prihoda. To će rezultirati povećanjem kamatne stope za iznos koji će kompenzovati troškove banke.
Banka OTP neće vraćati već naplaćene provizije, osim u slučaju pravosnažnih presuda. O ukidanju tih provizija će odlučiti na osnovu konačnog sistemskog razrešenja tog pitanja.
D. Vujošević