Банке да саме врате паре или следе хиљаде парница

Потребно је да се поднесу тужбе судовима. Након што је Врховни касациони суд заузео став да износ таксе за обраду кредита не треба да буде трошак грађана, шансе да им се новац врати су ту. Судови могу очекивати огроман број тужби. Да се то не би догодило, Удружење „Ефектива” ће ових дана покренути иницијативу: позваће Народну банку Србије и пословне банке да нађу заједничко решење.

Сматрамо да би постизање одговарајућег договора и решења знатно помогло да се проблем провизије реши. То би и грађанима и банкама уштедало и време и новац – каже председник „Ефективе” Дејан Гавриловић.

Он подсећа на то да су банке водиле у најмању руку чудну политику када је у питању наплата провизије. То колики је трошак за обраду кредита нереалан и непостојећи поткрепљује и примером: иста банка је наплатила за кредит од два милиона долара провизију на име обраде од једна одсто или 20.000 долара. Други угвор о кредиту, потписан неколико месеци након првог за суму од 650.000 динара имао је провизију од два процента или 13.000 динара. Овде је клијенту наплаћено и одржавање кредита на полугодишњем нивоу од 1.625 динара.

Поменути кредит је рефинансиран новим уговорим, сада уз додатну суму, па се задужење клијента попело на  930.000 динара. С рефинансирањем су скочили и трошкови. Провизија за обраду је зарачуната чак на 12 одсто, односно 111.625 динара. Трошак за одржавање на пола године је скочио на 2.337 динара.

Питамо се шта се то променило у пословању банке па за један кредит наплатила два одсто, а за други чак 12 процената на име трошкова везаних за обраду кредита? Како банке књиже приход од наплаћене обраде кредита и шта књиже на расходној страни? Банкари тврде да је то трошак који имају на трошковној страни у билансима. Зашто банке трошак за обраду кредита не наплате и корисницима које су одбили већ само клијентима којима је кредит одобрен? Да ли то значи да је банка клијента коме није одобрила кредит частила за трошкове које је имала?

Хоће ли после провизије за обраду кредита и други слични торшкови дођи пред судове?

Рецимо, банке наплаћују одобравање дозвољеног минуса неколико стотина динара. Одржавање текућег рачуна плаћа се од 100 до 400 динара месечно, зависно од пакета који се изабере.

Провизије на плаћање комуналних услуга су од 10 до 100 динара. Све банке имају те трошкове и клијенти их плаћају. Сада се питају је ли то по нашим законима и другим прописима или није.   

У пословним банкама имају свој став. Сматрају да је лоше што им није на време скренута пажња на то да су обраде незаконите већ се сада све ради ретроактивно. У Сбербанци, која је прва пред Апелационим судом изгубила спор и на основу правоснажне пресуде, кажу да у односу на јануар, када је пресуђено, немају више коментара.

Банка ће штитити своја права у складу са законом.

У ОТП банци сматрају да треба системски решити питање права банака да наплаћују накнаду за услугу обраде кредита. Системско решење не би смело да има ретроактивно дејство.

Сматрају да је чудно што одређена пракса није била спорна деценијама и није спорна у банкама у свету и у окружењу, а овде ођедном јесте спорно.

Укидањем накнада банке ће само извршити редистрибуцију својих прихода. То ће резултирати повећањем каматне стопе за износ који ће компензовати трошкове банке.

Банка ОТП неће враћати већ наплаћене провизије, осим у случају правоснажних пресуда. О укидању тих провизија ће одлучити на основу коначног системског разрешења тог питања. 

Д. Вујошевић