U Srbobranu njiva od dva hektara 75.000 evra

Nepokretnostima se trgovalo oko 11 odsto više nego u istom periodu 2016. godine, a najviše trguju Vojvođani – preko 32.700 ugovora i Beograđani – preko 22.800 ugovora. U analizi Republičkog geodetskog zavoda, među gradovima u kojima se prošle godine najviše prodavalo i kupovalo stanova iz Vojvodine se navode Novi Sad, Pančevo, Vršac, Zrenjanin, Kikinda, Sombor, Sremska Mitrovica i Subotica.

Lane je raspon cene kvadratnog metra u starogradnji u Novom Sadu bio između 850 i 1.400 evra, dok je novogradnja zabeležila cenu kvadrata od 1.600 evra. U Pančevu je raspon cene kvadratnog metra stana bio između 300 i 950 evra u starogradnji i 1.200 u novogradnji. Raspon od 300 do 750 evra za stare stanove i 1.100 za nove zabeležen je u Vršcu, dok je u Zrenjaninu od iznosio između 300 i 800 evra za stare stanove i 900 za nove. Nešto jeftiniji su bili stanovi u Kikindi, pa se cena u starogradnji kretala između 300 i 600 evra, a u novogradnji 550.

Cena kvadratnog metra u starogradnji u Somboru lane se kretala između 300 i 750 evra, a u novogradnji 800. Isti raspon cene kvadrata stana u starogradnji lane beleži i Sremska Mitrovica, ali je novogradnja skuplja 100 evra pa iznosi 900 evra. Zanimljivo je da se cena kvadrata starih stanova i u Subotici kretala isto kao i u Somboru i Sremskoj Mitrovici, odnosno između 300 i 750 evra, ali je zato novoizgrađeni stan imao cenu od 1.100 evra po kvadratnom metru.

Posle trgovine stanovima, lane se najviše trgovalo poljoprivrednim zemljištom, pa se tako u prometu našlo 24.900 parcela. U svih sedam regiona ili oblasti Vojvodine cene kvadratnog metra poljoprivrednog zemljišta bile su različite. Najskuplje poljoprivredno zemljište po hektaru bilo je u Južnobačkom regionu, a najjeftinije u Južnobanatskom. Po podacima RGZ-a, hektar poljoprivrednog zemljišta u Južnobačkom regionu kretao se između 2.000 i 18.000 evra, što u proseku iznosi 10.300. U isto vreme, cena u Južnobanatskom regionu kretala se od 1.500 do 13.000 evra, odnosno u proseku 5.700. U Zapadnobačkom regionu cena hektara poljoprivrednog zemljišta kretala se između 2.000 i 15.500 evra, pa je srednja vrednost 7.500. Severnobački region je zabeležio cenu između 4.000 i 15.000 evra, odnosno srednju vrednost 8.700.

Po podacima Republičkog geodetskog zavoda, prošle godine najskuplja kuća u Vojvodini bila je u Inđiji.

Ukupna ugovorena cena iznosila je 300.000 evra, i to za kuću od preko 400 kvadratnih metara, s placom od 12 ari.

U Severnobanatskom regionu cena je lane bila između 1.500 i 13.200 evra po hektaru, što donosi srednju vrednost od 6.200 evra. Srednja vrednost cene poljoprivrednog zemljišta u Srednjobanatskom regionu je 6.400 evra jer se cena po hektaru kretala između 1.000 i 13.000. Sremski region zabeležio je srednju vrednost poljoprivrednog zemljišta od 7.600 evra po hektaru jer su se njive prodavale između 2.000 i 16.500 evra.

Najviša ukupna ugovorena cena prošle godine u Vojvodini je zabeležena u okolini Srbobrana, gde je za jedan hektar, 92 ara i 11 kvadratnih metara plaćeno 75.000 evra. U isto vreme, lane je najviša cena po hektaru poljoprivrednog zemljišta zabeležena u blizini Veternika, kod Novog Sada, i to 47.068 evra.

Najskuplje poljoprivredno zemljište prošle godine bilo je u industrijskoj zoni Stare Pazove. Ukupna ugovorena cena bila je 362.176 evra, i to za poljoprivredno zemljište od jednog hektara, 13 ari i 18 kvadratnih metara. Valja napomenuti da je cena hektara poljoprivrednog zemljišta u industrijskoj zoni 320.000 evra. 

LJ. Malešević