Turista sve više, a kako više i zaraditi?

Srbija, bez sumnje, postaje sve interesantnija turistima, a to se potvrđuje i prošlogodišnjim rezultatima u toj privrednoj grani – ostvaren je prihod od oko 1,2 milijarde evra, a registrovano je oko tri miliona noćenja stranih gostiju, koji najčešće borave u Beogradu, Novom Sadu, te na Kopaoniku i Zlatiboru.

Da je turizam i te kako perspektivna privredna grana, ukazao je i ministar trgovine, turizma i telkomunikacija Rasim Ljajić, koji je istakao da se ove godine očekuje povećanje prihoda od turizma od gotovo 17 odsto, pri čemu bi oni dostigli 1,4 milijardu evra, što bi bilo oko tri odsto bruto domaćeg proizvoda.

A da će tako i biti, potvrđuje i poseta stranih turista Srbiji prvog meseca ove godine. Naime, broj stranih turista kod nas u januaru je porastao 16 odsto: u našoj zemlji boravilo je ukupno 176.750 turista, što je 11 odsto više nego u januaru 2017. godine. 

Pri tome, domaći turisti ostvarili su 7,8 odsto više noćenja nego u januaru 2017. godine, dok je procenat noćenja stranih gostiju veći čak 31,2 odsto.

Osim tih rezultata, koji su svakako ohrabarujući, treba reći da je sektor turizma veoma kompleksan i mnogo je više od pukog boravka u nekom mestu, državi, hotelu, apartmanu...

Veoma je važno kakav će utisak na gosta ostaviti ono što vidi, a to je i zadatak turističkih poslenika – da obezbede sve neophodne uslove da se gost oseća prijatno, da poželi da se vrati, da priča o mestu u kojem je boravio i iz kojeg nosi pozitivna sećanja.

Uz ljubaznost, gostoprimljivost i kvalitetnu uslugu, važno je i da kompletna ponuda bude bogata i raznovrsna – od posete kulturno-istorijskim znamenitostima do gastronomske ponude. 

Bez sumnje je da su prošlogodišnji turistički rezultati otvareni u našoj zemlji dobri, kaže direktor „Turističke prizme” Đorđe Mihajlović, ali napominje da se u Srbiji ta vrsta analize još uvek radi preko ostvarenih noćenja, dok ozbiljne turističke zemlje turizam prate satelitski. 

Zbog toga je sigurno da je prihod koji se ostvari od boravka gostiju znatno veći jer turisti, naravno, troše novac i na kupoviinu – od garderobe, suvenira, odlaska u restorane, vinarije, kaže Mihajlović.

Kako dodaje, budući da će Novi Sad uskoro biti Omladinska prestonica Evrope, a potom i Evropska prestonica kulture, bilo bi dobro da se poradi na izradi suvenira po kojem bi on bio prepoznatljiv i koji bi bio u skladu s najnovijim trendovima u tom poslu. 

Gosti koji posete Novi Sad kao sećanje na boravak u njemu ponesu poneki suvenir, kvalitetno vino, ali i mnogo toga još.

Tako, recimo, u novosadskoj knjižari „Vulkan” ukazuju na to da su česti posetioci i kupci baš oni koji Novi Sad posete turistički. Najčešće kupuju razlgednice i mape Novog Sada, ali i knjige poznatih srpskih pisaca, naravno, prevedene na engleski, a najtraženija su dela Ive Andrića, Mome Kapora, Milorada Pavića... 

Takođe, veoma često odlaze u restorane, kojih je poslednjih godina u centru grada, ali i na njegovim obodima, sve više, i upoznaju se s veoma bogatom i raznovrsnom gastronomskom ponudom. Osim uživanja u dobrom jelu, obezbeđena je i dobra zabava pa zato i nije neobično što se u Novi Sad gosti često vraćaju.

D. Mlađenović