Slojevitim odevanjem protiv zime

Stoga im se preporučuje da izbegavaju hladnoću, pre svega u ranim jutarnjim i noćnim satima, naročito ako imaju srčane ili respiratorne bolesti.

Seniori valja da nose odeću koja je slojevita i ne preuska, po mogućnosti da bude od vune, polipropilena i svile, koji zadržavaju više toplote u unutrašnjim slojevima nego pamuk, dok spoljni sloj treba da je nepropustan na vetar i vlagu.

Izlazak kad je temperature ispod nule najbolje je odložiti, međutim, ako se ne može izbeći, glava neka bude zaštićena kapom, ruke rukavicama a usta prekrivena šalom, radi prevencije direktnog udisanja oštrog vazduha. Važna je topla i komotna obuća, bez visokih peta.

Ukoliko se primeti povećano znojenje, treba se što pre presvući, skinuti vlažnu odeću, koja uzrokuje gubitak toplote, i osloboditi se suvišne. Nije dobro ignorisati drhtavicu tokom boravka napolju jer je to znak za hitan povratak u kuću.

Nije poželjan teži fizički rad na otvorenom, niti bilo koje druge aktivnosti koje dovede do umaranja i ubrzanog disanja na spoljnim niskim temperaturama. Hod po zaleđenim površinima može izazvati pad i lomove kostiju. Potrebno je i da se svakodnevno u organizam unese optimalna količina tečnosti, pre svega toplih napitaka, dok je poželjno izbegavati alkohol i kofein.

Starije osobe vremenom gube mogućnost osećaja promena temperatura te je dobro da prate vremensku prognozu i imaju termostat u kući. Oni skloni oticanju nogu i zimi treba da paze na elemente koje im pogoršavaju tegobe, izbegavaju dugo stajanje i sedenje, naročito prekrštenih nogu, cipele s visokom ili preniskom potpeticom.

Ako se pojave simptomi poput trnjenja te gubitka osećaja, uz izrazito bledu, a nakon utopljavanjau crvenu kožu perifernih delova tela, valja potražiti pomoć lekara. Tokom hladnih meseci potrebno je da mlađi članovi porodice češće kontaktiraju sa starijima ako žive sami, a oni uz sebe uvek nose lična dokumenta i broj telefona ukućana ili bliskih osooba.

LJ. Petrović