Još od zabrane 1954, uzgoj koza se teško oporavlja

Već dugo zakon ne važi, ali u kozarstvu malo šta štima, uprkos tome  što se država trudi da novčanim podsticajima pokrene privatnu inicijativu i podstakne razvoj poljoprivrede, gde spada i kozarstvo. Ne vodi se čak ni precizna statistika o tome koliko ima koza, premda neki podaci kažu da je u pitanju oko 235.000 grla, a tog broja 61.000 u Vojvodini. Osim što ne postoji precizna statistika o brojnosti, nema ni podataka o parenju, matičenju, količini mleka, priplodnom materijalu…

Međutim, nedostatak te statistike je beznačajan u odnosu na zdravstveni status koza, o kojem se u prošlosti nije vodilo računa pa je to sada i ekonomski problem. Zarazne i nezlečive bolesti koza – artritis (zapaljenje zglobova kod odraslih koza) i encefalitis (zapalenje mozga kod mlađih) su pošasti s kojima se uzgajivači ne mogu sami izboriti.

Iz svih tih razloga, na Departmanu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu za stočarstvo održan je skup kozara u nameri da se međusobno čuje glas struke i odgajivača.

Po rečima dr Dejana Bugarskog s Naučnog instituta za veterinarstvo u Novom Sadu, država je konačno rešila da preduzme mere da bi se bolest suzbila.

„Gazdinstva će se kategorizovati na ona gde je bolest prisutna, tamo gde je nema i farme s nepoznatim podacima“, istakao je Bugarski, i naglasio da je pouzdani dokaz da je životinja obolela samo laboratorijski nalaz krvi, a da veštačko osemenjivanje može doprineti sprečavanju širenja bolesti i brzom genetskom napretku.

Dr Bugarski je izneo i podatak iz Hrvatske od pre nekoliko godina, da je u toj zemlji, kada su rešili da se izbore s artritisom i encefalitisom, ustanovljeno da je čak od 60 do 70 odsto grla bilo zaraženo.

Po rečima dr Aleksandra Milovanović s istog istituta, veštačko osemenjavanje ne predstavlja neku veliku nauku jer je farmeri mogu savladati na predavanjima na kojima bi za tri do pet dana u potpunosti naučili da ga primenjuju u svojim gazinstvima.

„U Norveškoj, na primer, kozari to čine odavno“, kazao je dr Milovanović.

Dodao je da su prednosti te tehnike velike, u Francuskoj, recimo, godišnje mlečne koze u proseku daju 1.200 litara, dok je kod naših većih farmera, čija gazdinstva čine takođe koze koje daju više mleka, godišnji prosek upola manji, oko 600 litara pa bi se primenom veštačkog osemenjavanja moglo postići povećanje makar od 20 do 30 odsto u proizvodnji i kvalitetu mleka.

Potencijala ima, predočio je dr Milovanović, u tehničkom pogledu smo spremni, ali da se uvezu grla, i da se krene jer dodatak za seme nije ni skup ni tehnološki zahtevan.

Iz priča kozara koje su potom usledile moglo se shavititi da se kozarstvo diže iz pepela. Iz dana u dan stvaraju se nove farme, neke sa simboličnim stadom, čiji vlasnici nemaju velike ambicije osim da obezbede pristojnu egzistenciju, i drugi, koji bi da uvećavaju stado i bave se prodajom mleka, surutke, sira pa i kozjeg mesa na veliko.

Neke farme su otišle i dalje pa je nedavno, po rečima predsednika Udruženja odgajivača ovaca i koza „Bikara” Vrbas Vladimira Kankaraša, izvezeno 30 koza.

Koza je blagodarna životinja, a kozje mleko najzdravije, rentabilnija je od krave, u odnosu na težinu tela daje više mleka, veći broj potomaka i ima manje problema u reprodukciji.

Država je sada dozvolila da registrovana gazdinstva poljoprivredne proizvode mogu prodavati od kuće, što kozari i čine. Kilogram mladog sira mali proizvođači s kućnog praga prodaju za 700 dinara, polutvrdi kuvani za 1.000 dinara, a parmezan za 2.000. Litar mleka nude za 120 dinara, a litar surutke za 100.

„Koze su otišle u strane zemlje i kupci su zadovoljni, kažu da bi hteli da kupe još pa treba da povedemo računa i o tome jer možemo izvoziti u Tursku, Albaniju, Kazahstan, Rusiju… ali nam trebaju količine, a uz to je potreban ogroman rad, znanje i podrška stručnjaka s Departmana za stočarstvo i Uprave za veterinu“, kaže Kankaraš.

Dodaje da imamo farme, pogotovo na severu Bačke, u Molu, Adi, Senti, koje se ozbiljno bave kozarstvom pa tako, na primer, u Kuli farma „Paskaš” ima 10-15 vrsta kozjih proizvoda, a uz kvalitet, usavršili su i pakovanje proizvoda i spremni su i za izvoz. Ali, s druge strane, ima dosta kozarnika u kojima koze i jarad šetaju po delu gde je hrana.

Međutim, Kankaraš kaže da je kozarima potrebna i asocijacija ili udruženje, ali se, osim predloga da se okupe, ništa više po tom pitanju na skupu nije odlučilo.        

Z. Delić