Ninine mustre: Prehlada
Sve u životu ima svoju dobru stranu, pokazalo se to svaki put kada sam poželela da znam zašto mi se nešto što mi nije milo događa u određenom trenutku.
Iako sam se u to uverila mnogo puta, i dalje mi se na prvu loptu omakne otpor pomešan sa neprijatnošću kada dođe vreme za neugodne životne momente. Baš to se desilo kada sam se ove zime razbolela.
Obično se na prvi znak slabosti tako organizujem da odložim obaveze ukoliko je moguće, maksimalno smanjim unos hrane , a povećam unos tečnosti, pijem ceđene sokove, limunade i čajeve, ležim, slušam isceljujuću muziku, vežbam svesno disanje, uveče pomešam dva čena luka sa medom i progutam pred spavanje, preznojim se i... do jutra budem kao nova.
Moj snažan imunitet vrlo brzo izbaci sve uljeze iz sistema i sve se vrati na staro. Ovoga puta nije bilo tako. Danima sam osećala slabost, kijala, kašljala, imala jake bolove na neuobičajenim mestima, a najviše od svega me je mučio začepljen nos.
Pošto spadam u one koji favorizuju prirodne metode gde god je to moguće, odbijala sam kapi za nos, ali ni razna etarska ulja mi nisu pomagala, pa sam na kraju pokleknula.
Otkrila sam da su mi kapi za nos odmah otvorile disajne puteve, ali uz jednu zastrašujuću nuspojavu: nos je prestao da mi curi! Ođednom je sve bilo prohodno ali potpuno suvo! Iju! Pa kuda su otišle sve otpadne materije koje inače završavaju u papirnim maramicama? Vratile su se nazad?!
Jeza me je podilazila dok sam zamišljala kako se otrovi koji su najzad, naterani u bekstvo visokom tepmeraturom, pobedonosno vraćaju na svoje položaje, kolajući po mom organizmu kao pijani ratnici iz dalekih zemalja koji napola vireći iz prašnjavih džipova uz jurnjavu i pucnjavu slave svoju pobedu, divljajući ulicama razrušenih gradova.
Svojski sam se trudila da izbacim nemilu sliku iz glave, ali stalno mi se vraćala. Baš kao pravi programski virus u kompjuteru, u sred mojih vizualizacija kako se tuširam svetlošću koja me čisti spolja i iznutra, iznenada bi se pojavila scena sa džipovima. Prava noćna mora.
Sutradan nisam sipala kapljice i ponovo nisam mogla da dišem na nos. Sve do trenutka dok me prijateljica nije podsetila koliko su najjednostavnija rešenja najefikasnija. Slana voda. Obična voda i so. Ja sam uzela morsku so.
Napravila sam rastvor, sipala u bočicu i rešila problem. Svako malo ušmrkam taj rastvor i em mogu da dišem, em se moje telo neometano čisti.
Na kraju sam zahvalna, šta god da me je razbolelo, jer sam se podsetila da sve ima dobru stranu, i da je i mom telu, ma kako otporno bilo, s vremena na vreme neophodno generalno čišćenje. A najbolja pomoć je za to je prirodna, a ne brza. Negde to što je brzo i kuso možda i može da prođe, ali ne i kod zdravlja.
Nina Martinović Armbruster