Jedini zatvor sa azilom za pse nalazi se u Sremskoj Mitrovici
Kazneno popravni zavod u Sremskoj Mitrovici je proteklog vikenda postao tema mnogih svetskih medija, zbog azila za pse, o kojem je “Dnevnik” pisao u vreme kada je počela njegova izgradnja.
“Njujork Tajms”, “Dejli Mejl”, “Stejt”, bugarska agencija “BTA” i mnogi drugi mediji objavili su seriju fotografija koje prikazuju pse i osuđenike i pozitivno pisali o ovoj temi.
Kazneno popravni zavod u Mitrovici je jedan od tri u Evropi koji sprovodi projekat resocijalizacije osuđenika pomoću pasa, koji se posle udomljavaju. Ovaj projekat se sprovodi u Škotskoj i Španiji, ali je zatvor u Mitrovici jedini na svetu koji ima prihvatilište za napuštene pse, odnosno azil u sklopu zatvora.
Najveći zatvor na Balkanu ima i poljoprivredno zemljište koje osuđenici obrađuju, ali i ergelu sa konjima, odgajivačnicu pasa...ipak psi lutalice su osuđenicima trenutno najdraža aktivnost na služenju kazne.
Deset pasa od 260 koliko se trenutno nalazi u azilu u KPZ-u je u projektu resocijalizacije, a prihvatilište je kapaciteta 400 pasa. Inicijativa je pokrenuta 2016.godine, da bi projekat zaživeo u novembru prošle godine, a od marta više pasa biće uključeno u ovaj program. Psi će nakon obuke biti ponuđeni na udomljavanje Mitrovčanima, bilo je takvih slučajeva i do sada, ali je najzanimljivi možda što je žena jednog osuđenika koji je učio psa dresuru, udomila baš njega, kako bi svog prijatelja sačekao kod kuće kada odsluži kaznu, jer se vezao za svog sapatnika.
U novembru je potpisana saradnja između KPZ-a, Grada Sremska Mitrovica, OEBS-a, Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Republike Srbije i nemačke nevladine humanitarne organizacije “Help”.
O psima u azilu “Proleće” vode brigu osuđenici koji služe blaže zatvorske kazne i nalaze se u poluotvorenom odeljenju, a psi su smešteni prema pravilima Uprave za veterinu Grada Sremska Mitrovica, jer su to psi sa ulice teritorije opštine Sremska Mitrovica. Prihvatilište broji 42 boksa, površine oko 15 metara kvadratnih, a kapacitet je 400 pasa, jer je više pasa blagog karaktera smešteno u jedan boks.
Grad Sremska Mitrovica izdvaja sredstva za veterinare, sterilizaciju, čipovanje, nabavku ogrlica, dok je briga oko hrane prepuštena KPZ-u. Zoohigijena Javno komunalnog preduzeća “Komunalije” zadužena je za hvatanje pasa lutalica, a za svakog psa koji dođe u prihvatilište popunjava se evidencioni list, te se životinja fotografiše, dobije karton na kome se unose podaci o tome u kakvom je stanju zatečen, sa koje lokacije sklonjen i da li je urađena vakcinacija, revakcinacija, čipovanje, sterilizacija, celokupan veterinarski tretman. Na taj način novi vlasnik psa prilikom udomljavanja tačno zna kakvog psa će usvojiti.
KPZ će organizovati dane otvorenih vrata kada će građani Mitrovice moći da posete azil i udome psa. Psi koji ne budu udomljeni, dobiće specijalne ogrlice sa jasnom oznakom da su to psi Grada Sremska Mitrovica, koji su čipovani, sterilisani i bezopasni, i biti vraćeni na lokaciju, gde su i nađeni, tako da građani neće imati brigu da li se radi o opasnom psu, jer su ti psi prošli obuku i dresuru u prihvatilištu.
Proces resocijalizacije se odnosi i na pse i na osuđenike, tako da će psi određeni period boraviti u azilu, sve dok ne budu udomljeni ili vraćeni na ulicu. Osuđenici koji se brinu o psima za svoj rad dobijaju i platu, jer osim šetnje, dresure, odnosno učenje osnovnim komandama, hranjenja, brige o psima, brinu i o higijeni boksova. Osuđenici nisu odabrani nasumično, već su se tokom života bavili psima, odnosno imali odgajivačnice i imaju iskustva u
radu.
Ovo prihvatilište je i velika ušteda za lokalnu samoupravu, te se očekuje da će se smanjiti i odštete građanima za ujede pasa lutalica, koje su do sada na godišnjem nivou iznosile oko 25 miliona dinara koje je Grad plaćao iz buyeta.
Kako pišu tamošnji lokalni mediji, psi će osim granula koje će finansirati Zavod, biti hranjeni i sa ostacima obroka zatvorenika, a svetski mediji prenose da su osuđenicima dani ispunjeni veselim lavežom i ljubavlju pasa.
Prema pisanju “”Dejli Mejla” osuđenici su zahvalni za rad sa psima, jer im vreme na taj način mnogo brže prolazi. Resocijalizacija uključuje empatiju kroz druženje sa životinjama, ali i učenju novih veština koje će im posle koristiti u životu, jer će svaki osuđenik koji prođe kroz projekat dobiti licencu za rad sa psima.
Maša Stakić