Једини затвор са азилом за псе налази се у Сремској Митровици
Казнено поправни завод у Сремској Митровици је протеклог викенда постао тема многих светских медија, због азила за псе, о којем је “Дневник” писао у време када је почела његова изградња.
“Њујорк Тајмс”, “Дејли Мејл”, “Стејт”, бугарска агенција “БТА” и многи други медији објавили су серију фотографија које приказују псе и осуђенике и позитивно писали о овој теми.
Казнено поправни завод у Митровици је један од три у Европи који спроводи пројекат ресоцијализације осуђеника помоћу паса, који се после удомљавају. Овај пројекат се спроводи у Шкотској и Шпанији, али је затвор у Митровици једини на свету који има прихватилиште за напуштене псе, односно азил у склопу затвора.
Највећи затвор на Балкану има и пољопривредно земљиште које осуђеници обрађују, али и ергелу са коњима, одгајивачницу паса...ипак пси луталице су осуђеницима тренутно најдража активност на служењу казне.
Десет паса од 260 колико се тренутно налази у азилу у КПЗ-у је у пројекту ресоцијализације, а прихватилиште је капацитета 400 паса. Иницијатива је покренута 2016.године, да би пројекат заживео у новембру прошле године, а од марта више паса биће укључено у овај програм. Пси ће након обуке бити понуђени на удомљавање Митровчанима, било је таквих случајева и до сада, али је најзанимљиви можда што је жена једног осуђеника који је учио пса дресуру, удомила баш њега, како би свог пријатеља сачекао код куће када одслужи казну, јер се везао за свог сапатника.
У новембру је потписана сарадња између КПЗ-а, Града Сремска Митровица, ОЕБС-а, Управе за извршење кривичних санкција Министарства правде Републике Србије и немачке невладине хуманитарне организације “Хелп”.
О псима у азилу “Пролеће” воде бригу осуђеници који служе блаже затворске казне и налазе се у полуотвореном одељењу, а пси су смештени према правилима Управе за ветерину Града Сремска Митровица, јер су то пси са улице територије општине Сремска Митровица. Прихватилиште броји 42 бокса, површине око 15 метара квадратних, а капацитет је 400 паса, јер је више паса благог карактера смештено у један бокс.
Град Сремска Митровица издваја средства за ветеринаре, стерилизацију, чиповање, набавку огрлица, док је брига око хране препуштена КПЗ-у. Зоохигијена Јавно комуналног предузећа “Комуналије” задужена је за хватање паса луталица, а за сваког пса који дође у прихватилиште попуњава се евиденциони лист, те се животиња фотографише, добије картон на коме се уносе подаци о томе у каквом је стању затечен, са које локације склоњен и да ли је урађена вакцинација, ревакцинација, чиповање, стерилизација, целокупан ветеринарски третман. На тај начин нови власник пса приликом удомљавања тачно зна каквог пса ће усвојити.
КПЗ ће организовати дане отворених врата када ће грађани Митровице моћи да посете азил и удоме пса. Пси који не буду удомљени, добиће специјалне огрлице са јасном ознаком да су то пси Града Сремска Митровица, који су чиповани, стерилисани и безопасни, и бити враћени на локацију, где су и нађени, тако да грађани неће имати бригу да ли се ради о опасном псу, јер су ти пси прошли обуку и дресуру у прихватилишту.
Процес ресоцијализације се односи и на псе и на осуђенике, тако да ће пси одређени период боравити у азилу, све док не буду удомљени или враћени на улицу. Осуђеници који се брину о псима за свој рад добијају и плату, јер осим шетње, дресуре, односно учење основним командама, храњења, бриге о псима, брину и о хигијени боксова. Осуђеници нису одабрани насумично, већ су се током живота бавили псима, односно имали одгајивачнице и имају искуства у
раду.
Ово прихватилиште је и велика уштеда за локалну самоуправу, те се очекује да ће се смањити и одштете грађанима за уједе паса луталица, које су до сада на годишњем нивоу износиле око 25 милиона динара које је Град плаћао из buyеta.
Како пишу тамошњи локални медији, пси ће осим гранула које ће финансирати Завод, бити храњени и са остацима оброка затвореника, а светски медији преносе да су осуђеницима дани испуњени веселим лавежом и љубављу паса.
Према писању “”Дејли Мејла” осуђеници су захвални за рад са псима, јер им време на тај начин много брже пролази. Ресоцијализација укључује емпатију кроз дружење са животињама, али и учењу нових вештина које ће им после користити у животу, јер ће сваки осуђеник који прође кроз пројекат добити лиценцу за рад са псима.
Маша Стакић