Cena šećera kroji setvu slatkog korena
Mart se bliži i na pragu smo još jedne prolećne setve koja startuje sa šećernom repom. Poljoprivrednici koji su namereni da i ovoga marta poseju repu već su ugovorili sa šećeranama uslove, pre svega, koliko će koštati kilogram šećerne repe.
I ove godine se očekuje da se repa najviše poseje u Bačkoj, Sremu i u Banatu, odnosno da je bude u onim delovima ravnice koje su u bližoj okolini fabrika šećera.Prema podacima Poslovne zajednice “Industrijsko bilje” lane je pod repom bilo posejano 62.000 hektara, prinos po hektaru bio je blizu 50 tona, prosečna digestija 16,5 odsto, a nečistoća oko 15 odsto i ukupno je dobijeno 471.700 tona šećera.
Po rečima direktorice Poslovne zajednice “Industrijsko bilje” Olge Ćurović dobro će biti ako, zbog jeftinog šećera, repa ovog proleća bude posejana na 50.000 hektara.
„Šećer sada košta skoro kao kilogram hleba, u radnjama se kilogram može kupiti i za 60 dinara, što je neodrživo jeftino, pa preostaje da vidimo kako će se fabrike i proizvođači dogovoriti i naći računicu da im bude isplativo“, naglašava Olga Čurović.
Po njenim rečima, uprkos lanjskoj suši repa je dobro izdržala bez kiše, da je digesija bila u proseku 16, 5 odsto, što znači da je bilo korena koji je bio i slađi od toga. Ratar iz Bavaništa Žika Jovnov kaže da je još u novemebru sa šećeranom u Kovačici sklopio ugovor prema kojem će od šećerane dobiti za kilogram repe isto novca koliko i lane - 36 evrocenti preračunatih u dinare. Da li će, zaista, toliko i koštati repa, Jovanov za “Dnevnik” kaže da ostaje da se vidi jer je cena šećera na svetskom tržištu pala, pa se tako za repu sada plaća od 30 do 32 evro centa.
„Zemlju sam još jesenas pripremio za setvu pa mi preostaje da čekam da dnevna temepratura bude iznad pet stepeni, da se površinski sloj zemlje osuši i da dobijem seme od šećerane jer je i to deo ugovora“, kaže Jovanov. „Pod repom ću imati 20 lanaca ili oko 12 hektara, dok sam ranije sejao i na 25 hektara. U Banatu se, veli Jovanov, svake godine sve manje seje repa, a lane je pod ovom poljoprivrednom kulutrom bilo oko 500 hektara.“
Svi merkaju
Prošle godine je grčka kompanija “Helenik šugar” imala 23.000 hektara šećerne repe na području Bačke. To su najveće količine koje su Grci ugovorili s poljoprivrednicima, od kada su u posedu dve srpske šećerane u Žablju i u Crvenki.Portparl kompanije “Helenik šugar” Hristos Aleksopulos kaže da se ove godine neće menjati površina pod šećernom repom, premda će se tačan podatak znati krajem februara, kada će se susresti s poljoprivednicima i upoznti ih s ovogodišnjom strategijom u preradi šećera u dve šećerane.„Ipak, postoji mogućnost da pod repom ove godine imamo i manje ugovrenih površina nego lane, zbog jeftinijeg šećera“, kaže Aleksopulos naglašavajući da je plan grčke kompanije da ove i 2019. uloži oko pet miliona evra u modernizaciju tehnologije proizvodnje šećera.
„Poljoprivrednici gube strpljenje i manje je seju, jer je to zahtvena biljka, zovu je kraljica agrotehnike i kraljica u potrošnji repromaterijala. Razlog za manji obim setve su i otkupljivači –šećerane jer je sve do pre nekoliko godina bila praksa da paori vade i voze repu na otkup, dok je sada pravilo da ratari repu izvade, a otkupljivači je odvoze. Nekada smo čim odvezemo repu dobili podatke o količini i digestiji, dok sada te informacije dobijemo za nekoliko dana, što kod poljoprivrednika stvara nepoverenje o tome koliko su podaci precizni“, naglašava Jovanov.
Jedan od najvećih proizvođača šećerne repe u Banatu Staniša Milić iz Bavaništa sprema se da ovog proleća poseje repu na 200 hektara. To što je sada cena kilograma repe jeftinija nego lane ne brine ga puno jer je, po njegovim rečima, i 30 i 32 evrocenti dobra cena.
„Kilogram repe drži cenu i nema razloga da se misli da će paori loše proći u pogledu finansija“, kaže Milić. „Važno je da repe bude i da vreme pogoduje razvoju semena. Lane je, uprkos suši, repa bolje izdržala nego kukuruz.“
Z. Delić
