Slatki koren na njivama zagorčava cerkospora

svojih fabrika šećera i uvođenje novih tehnologija. To je donelo pozitivne efekte, ali još uvek ima prostora za napredak. Pre svega, to se odnosi na proces proizvodnje šećerne repe, na koji ta kompanija nema mnogo mogućnosti da utiče. Ipak, jedna od tih mogućnosti je organizija manifestacije „Dani polja šećerne repe“, na kojoj se proizvođačima predstavlja  aktuelno stanje na tržištu te ratarske kulture. Obilazak oglednih parcela, ove godine na njivama PIK-a „Bečej“ koji je odnedavno u sastavu „MK grupe“, bio je prilika za prezentovanje novih proizvodnih tehnologija, obrade i setve tridesetak sorti šećerne repe, zatim đubrenja i najsavremenije poljoprivredne mehanizacije, a sve u cilju povećanja prinosa šećerne repe. Ipak, ove godine akcenat je stavljen na zaštitu od korova i, posebno, cerkospore.

– U prethodne dve godine borili smo se da usev zaštitimo od cerkospore i zato smo toj temi na ovogodišnjim „Danima polja šećerne repe“ posvetili posebnu pažnju – rekao je u pozdravnoj besedi okupljenim proizvođačima šećerne repe direktor kompanije „Sunoko“ mr Ljubiša Radenković. – Očekujem da, zajedno s vama, proizvođačima, rešimo taj problem. Angažovali smo sve koji na to pitanje mogu dati neki odgovor: osim stručnjaka iz šećerane, i one s instituta i fakulteta, pa vas molim da nam pomognete u tome i uvereni smo u to da ćemo zajednički naći rešenje. Zato je važno da pratite naše oglede i preorijentišete se na optimalne tehnologije proizvodnje šećerne repe.

U kompaniji „Sunoko“ su u tehničkoj preradi šećerne repe dostigli nivo evropskih šećerana, pa čak i premašili mnoge od njih, ali na proizvodnju samog useva ne mogu dovoljno da utiču.  

– Mi želimo da u Srbiji uspostavimo standard da se po hektaru proizvede između deset i 12 tona šećerne repe, a aktuelni prosek kod nas se kreće između 7,5 i osam tona – kaže mr Ljubiša Radenković. – Tu postoji veliki prostor za poboljšanje proizvodnje te kulture, ali to ne zavisi samo od nas. Zato su ovi skupovi važni jer na njima pokušavamo da, prezentovanjem inovacija u proizvodnoj tehnologiji, uputimo naše proizvođače kako da menjaju pristup proizvodnji da bi dobili bolje rezultate.

Imajući u vidu da je šećerna repa sada u zavidnoj kondiciji, procenjuje se da bi na jesen trebalo da se izvadi oko 2,5 miliona tona slatkog korena i da proizvodnja u šećeranama dostigne nivo od 350.000 tona šećera. Poznato je i to da naša zemlja ima pravo da izveze 180.000 tona šećera u zemlje EU i ona svake godine to ostvari, ali efekat nije očekivan.

– Lane je došlo do drastičnog pada cene i za istu količinu izvezenog šećera ostvarena je manja vrednost izvoza – zaključuje mr Ljubiša Radenković. – Mi smo već ugovorili količine koje će biti izvezene u narednoj kampanji, ali očekujemo da će, posle ukidanja proizvodnih kvota u zemljama EU oktobra 2017. godine, doći do povećanja izvoza šećera iz EU u zemlje okruženja, gde sada mi izvozimo, tako da se možemo suočiti s povećanom konkurencijom.

Po njegovim rečima, „Sunoko“ prodaje šećer po istoj ceni kao i evropski proizvođači, koji istovremeno plaćaju šećernu repu 30 do 40 odsto manje, što proizvođači ne osete jer u zemljama EU postoji mehanizam subvencionisanja kao podrška proizvodnji. Zbog toga oni ostvaruju veliku proizvodnju i sasvim su zadovoljni jer mnogo više zarađuju i s nižim otkupnim cenama.

– Prema tome, njihove šećerane nisu prinuđene na to da plaćaju visoku cenu šećerne repe i imaju mnogo lakšu kalkulaciju u troškovima proizvodnje – zaključuje mr Radenković.

V. Jankov