Kako koristiti ćirilicu na Internetu

„Kada smo počinjali da koristimo kompjutere, nismo ni slutili u kojoj meri će promeniti naše životne navike. Napredak tehnologije uticao je i na korišćenje našeg pisma. Sada se, međutim, otvaraju novi načini za širenje upotrebe ćirilice na Internetu, kojoj tehnologija ovaj put može biti saveznik“, rekao je Vojislav Rodić, predsednik Upravnog odbora Fondacije “Registar nacionalnog internet domena Srbije” (RNIDS), otvarajući „Ćirbasters“, šesti skup posvećen našem drugom nacionalnom internet domenu .SRB.

Pre početka panel diskusije Predrag Milićević, rukovodilac Sektora marketinga i komunikacija RNIDS-a, pružio je okupljenima kratak uvid u istoriju standarda koji se odnose na ćirilicu i korišćenja nelatiničnih slova i oznaka na Mreži. ICANN je, kao organizacija koja upravlja globalnom strukturom Interneta, omogućio pojavu nelatiničkih domena na Internetu pre desetak godina, ali se kao prelomna godina u ovim nastojanjima uzima 2003, kada je UNESCO usvojio preporuku kojom se sugeriše ravnopravno korišćenja različitih jezika i pisama na Internetu. Šest godina kasnije širom sveta su se pojavili nacionalni domeni najvišeg nivoa na nelatiničkim pismima. Naš .SRB domen je moguće koristiti još od januara 2012. godine, što ga čini drugim ćiriličkim domenom na svetu, odmah posle ruskog .RF.

S obzirom na to da su državne institucije obavezne da na svojim sajtovima koriste ćirilicu, ali i na činjenicu da sve veći broj kompanija objavljuje sadržaje na nekoliko jezika i pisama, nametnula se potreba za korišćenjem softvera za preslovljavanje tih sadržaja u realnom vremenu. Prema rečima Vladimira Marića, njegova kompanija ovaj problem uspešno rešava na Drupal-u, besplatnom sistemu za upravljanje sadržajem otvorenog koda. Na taj način firme, ali i druge organizacije, štede mnogo vremena koje su ranije njihovi zaposleni trošili na prekucavanje svojih sadržaja sa ćirilice na latinicu, i obratno.

Slična je situacija i s jednom od najpopularnijih platformi u Srbiji – Vordpresom na kojem je, prema nezvaničnim istraživanjima, izgrađeno oko 80 odsto sajtova u našoj zemlji. Veb developer Sibin Grašić objasnio je okupljenima u ICT hub-u, kako se problemi s objavom ćiriličkog sadržaja na ovoj platformi mogu jednostavno rešiti pomoću plag-inova, softverskih komponenti koje dodaju specifična svojstva na već postojeću aplikaciju. Dok se na Vordpres sajtove sadržaj može stavljati na ćiriličnom pismu i potom jednostavno konvertovati u latinično, obratni proces je već komplikovaniji, i ne bez pratećih grešaka. Međutim developeri u Srbiji aktivno rade na rešavanju i ovog problema. Prema Grašićevoj statistici, od ukupnog broja WordPress sajtova u našoj zemlji manje od dva odsto je pisano ćirilicom, jer vlasnici sajtova i dalje imaju predrasuda o njenom korišćenju na Internetu.