Како користити ћирилицу на Интернету

„Када смо почињали да користимо компјутере, нисмо ни слутили у којој мери ће променити наше животне навике. Напредак технологије утицао је и на коришћење нашег писма. Сада се, међутим, отварају нови начини за ширење употребе ћирилице на Интернету, којој технологија овај пут може бити савезник“, рекао је Војислав Родић, председник Управног одбора Фондације “Регистар националног интернет домена Србије” (РНИДС), отварајући „Ћирбастерс“, шести скуп посвећен нашем другом националном интернет домену .СРБ.

Пре почетка панел дискусије Предраг Милићевић, руководилац Сектора маркетинга и комуникација РНИДС-а, пружио је окупљенима кратак увид у историју стандарда који се односе на ћирилицу и коришћења нелатиничних слова и ознака на Мрежи. ICANN је, као организација која управља глобалном структуром Интернета, омогућио појаву нелатиничких домена на Интернету пре десетак година, али се као преломна година у овим настојањима узима 2003, када је УНЕСЦО усвојио препоруку којом се сугерише равноправно коришћења различитих језика и писама на Интернету. Шест година касније широм света су се појавили национални домени највишег нивоа на нелатиничким писмима. Наш .СРБ домен је могуће користити још од јануара 2012. године, што га чини другим ћириличким доменом на свету, одмах после руског .РФ.

С обзиром на то да су државне институције обавезне да на својим сајтовима користе ћирилицу, али и на чињеницу да све већи број компанија објављује садржаје на неколико језика и писама, наметнула се потреба за коришћењем софтвера за пресловљавање тих садржаја у реалном времену. Према речима Владимира Марића, његова компанија овај проблем успешно решава на Друпал-у, бесплатном систему за управљање садржајем отвореног кода. На тај начин фирме, али и друге организације, штеде много времена које су раније њихови запослени трошили на прекуцавање својих садржаја са ћирилице на латиницу, и обратно.

Слична је ситуација и с једном од најпопуларнијих платформи у Србији – Вордпресом на којем је, према незваничним истраживањима, изграђено око 80 одсто сајтова у нашој земљи. Веб девелопер Сибин Грашић објаснио је окупљенима у ИЦТ хуб-у, како се проблеми с објавом ћириличког садржаја на овој платформи могу једноставно решити помоћу плаг-инова, софтверских компоненти које додају специфична својства на већ постојећу апликацију. Док се на Вордпрес сајтове садржај може стављати на ћириличном писму и потом једноставно конвертовати у латинично, обратни процес је већ компликованији, и не без пратећих грешака. Међутим девелопери у Србији активно раде на решавању и овог проблема. Према Грашићевој статистици, од укупног броја WordPress сајтова у нашој земљи мање од два одсто је писано ћирилицом, јер власници сајтова и даље имају предрасуда о њеном коришћењу на Интернету.