Sreća traži sudar s negativnim emocijama

Odgovor je potvrdan, mada se već dugo insistira na tome da samo pozitivnim mislima valja ići kroz život. Naučnica sa Harvarda Suzan Dejvid koja se 20 godina bavi proučavanjem emocija na osnovu svojih istraživanja došla je do zaključka da prekomerno insistiranje na pozitivnim mislima zapravo ometa suočavanje s pravim osećanjima. Pomenuta psihološkinja, kako prenose mediji, smatra da se do sreće i zadovoljstva može stići najpre razumevanjem i suočavanjem sa sopstvenim negativnim osećanjima, u čemu je ključ za bolju budućnost.

Knjiga Dejvidove, “Emocionalna preduzimljivoist: oslobađanje, prihvatanje promena i uspeh na poslu i životu” je Amazonova je knjiga godine 2017. koja otkriva proces u četiri koraka za prevladavanje negativnih osećanja, među kojima je i strah. Argument Dejvidove je da emotivni preduzimljivi ljudi nisu imuni na teškoće i neuspehe, već su razvili kritički uvid u njih i u način upravljanja njima.

Prvi od saveta je da se, umesto ignorisanja teških misli i emocija ili prekomernog izražavanja sopstvenog “pozitivnog razmišljanja”, treba s radoznalošću i naklonošću svesno suočiti sa svojim mislima, emocijama i ponašanjem. To znači napustiti dilemu o tome da li je način na koji osećate ispravan ili ne, treba li da se osećate na ovaj ili onaj način. Morate prestati da razmišljate o starim argumentima, ili da pokušavate da osećanja koja imate o njima budu jednostrana. Proces takođe uključuje otkrivanje šta naša osećanja stvarno jesu. Dakle, umesto da izjavljujemo da smo pod pritiskom, razmotrimo ono što stvarno osećamo - bilo da je to bes, razočaranje ili povređenost. Identifikacija emocija pomoći će nam da ih procesuiramo.

Drugo je da treba načiniti iskorak. Nakon suočavanja s mislima i emocijama, potrebno je odvojiti se od njih i posmatrati ih onim što jesu - samo misli, samo emocije. Takođe, možemo identifikovati teška osećanja dok ih doživljavamo i pronalazimo odgovarajuće načine reagovanja. Na primer, možda ćemo prvog dana na novom poslu osetiti da nije za nas jer nismo dovoljno dobri za njega. Umesto toga, priznajemo sebi da je to baš ono što osećamo, ali se odlučno uključimo u davanje doprinosa na poslu, bez obzira na to šta osećamo. Tako odvojeno posmatranje onemogućava naša prolazna mentalna iskustva da nas kontrolišu.

Treći korak je da nam naše osnovne vrednosti služe kao kompas koji nas održava u pravom smeru. Umesto da budu apstraktne ideje, ove vrednosti su pravi put ka čvrstoj volji, otpornosti i delotvornosti.

Emocionalno preduzimljiovi ljudi su dinamični. Demonstriraju fleksibilnost u suočavanju s našim brzim promenljivim, složenim svetom. Oni su u stanju da tolerišu visoke nivoe stresa i podnsose da gube dok ostaju angažovani, otvoreni i receptivni. Oni razumeju da život nije uvek lak, ali nastavljaju da deluju prema svojim najcenjenijim vrijednostima i ostvaruju svoje najvecće dugoročne ciljeve. Oni i dalje doživljavaju osećanja kao što su ljutnja i tuga, ali se s njima suočavaju s radoznalošcću, samosušivanjem i prihvatanjem.

Prepoznavanje, prihvatanje i iskorak od strašnih, bolnih ili omalovažavajućih emocionalnih stvari daje nam mogućnost da se više angažujemo u “zauzimanju dugotrajnog gledišta”, koje uključuje i osećanje dugoročnih vrednosti i težnji, i može nam pomoći da nađemo nove i bolje načine da postignemo željeno.

Prepoznavanje i ponašanje prema vrednostima koje stvarno posedujemo, a ne onih koje nam nameću drugi ili za šta mislimo da bi trebalo brinuti, predstavlja ključni sldeći korak u postizanju emotivne preduzimljivosti.

Ideja je pronaći balans između izazova i sposobnosti, tako da nismo ni samozadovoljni niti preopterećeni. Tako postajemo uzbuđeni, entuzijastični, ojačani.

V. C.