Срећа тражи судар с негативним емоцијама

Одговор је потврдан, мада се већ дуго инсистира на томе да само позитивним мислима ваља ићи кроз живот. Научница са Харварда Сузан Дејвид која се 20 година бави проучавањем емоција на основу својих истраживања дошла је до закључка да прекомерно инсистирање на позитивним мислима заправо омета суочавање с правим осећањима. Поменута психолошкиња, како преносе медији, сматра да се до среће и задовољства може стићи најпре разумевањем и суочавањем са сопственим негативним осећањима, у чему је кључ за бољу будућност.

Књига Дејвидове, “Емоционална предузимљивоист: ослобађање, прихватање промена и успех на послу и животу” је Амазонова је књига године 2017. која открива процес у четири корака за превладавање негативних осећања, међу којима је и страх. Аргумент Дејвидове је да емотивни предузимљиви људи нису имуни на тешкоће и неуспехе, већ су развили критички увид у њих и у начин управљања њима.

Први од савета је да се, уместо игнорисања тешких мисли и емоција или прекомерног изражавања сопственог “позитивног размишљања”, треба с радозналошћу и наклоношћу свесно суочити са својим мислима, емоцијама и понашањем. То значи напустити дилему о томе да ли је начин на који осећате исправан или не, треба ли да се осећате на овај или онај начин. Морате престати да размишљате о старим аргументима, или да покушавате да осећања која имате о њима буду једнострана. Процес такође укључује откривање шта наша осећања стварно јесу. Дакле, уместо да изјављујемо да смо под притиском, размотримо оно што стварно осећамо - било да је то бес, разочарање или повређеност. Идентификација емоција помоћи ће нам да их процесуирамо.

Друго је да треба начинити искорак. Након суочавања с мислима и емоцијама, потребно је одвојити се од њих и посматрати их оним што јесу - само мисли, само емоције. Такође, можемо идентификовати тешка осећања док их доживљавамо и проналазимо одговарајуће начине реаговања. На пример, можда ћемо првог дана на новом послу осетити да није за нас јер нисмо довољно добри за њега. Уместо тога, признајемо себи да је то баш оно што осећамо, али се одлучно укључимо у давање доприноса на послу, без обзира на то шта осећамо. Тако одвојено посматрање онемогућава наша пролазна ментална искуства да нас контролишу.

Трећи корак је да нам наше основне вредности служе као компас који нас одржава у правом смеру. Уместо да буду апстрактне идеје, ове вредности су прави пут ка чврстој вољи, отпорности и делотворности.

Емоционално предузимљиови људи су динамични. Демонстрирају флексибилност у суочавању с нашим брзим променљивим, сложеним светом. Они су у стању да толеришу високе нивое стреса и поднсосе да губе док остају ангажовани, отворени и рецептивни. Они разумеју да живот није увек лак, али настављају да делују према својим најцењенијим вриједностима и остварују своје највецће дугорочне циљеве. Они и даље доживљавају осећања као што су љутња и туга, али се с њима суочавају с радозналошцћу, самосушивањем и прихватањем.

Препознавање, прихватање и искорак од страшних, болних или омаловажавајућих емоционалних ствари даје нам могућност да се више ангажујемо у “заузимању дуготрајног гледишта”, које укључује и осећање дугорочних вредности и тежњи, и може нам помоћи да нађемо нове и боље начине да постигнемо жељено.

Препознавање и понашање према вредностима које стварно поседујемо, а не оних које нам намећу други или за шта мислимо да би требало бринути, представља кључни слдећи корак у постизању емотивне предузимљивости.

Идеја је пронаћи баланс између изазова и способности, тако да нисмо ни самозадовољни нити преоптерећени. Тако постајемо узбуђени, ентузијастични, ојачани.

В. Ц.