Do statusa hranitelja preko strogih uslova i procedura
NOVI SAD: Hraniteljstvo je plemenit posao koji ima svoje specifičnosti, osetljiv je složen i zahtevan, i upravo zato je do tančina regulisan. Da ne bi bilo štete ni po koga, ponajmanje za decu koja se smeštaju ili su u hraniteljskim porodicama.
To ne znači da sve ide bez problema: svedoči o tome i nedavni slučaj koji je imao ođeka u javnosti, a i reakciju nadležnih.
Ministar rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja rad, socijalnu politiku Zoran Đorđević javno je predočio deo stručnog nadzora koji se odnosi na slučaj devojčice koja je bila u hraniteljskoj porodici Mile Alečković, pa je izmeštena uz, kako su preneli pojedini mediji, burne reakcije te hraniteljske porodice. Ministar je između ostalog naveo da je dete u ovoj porodici zatečeno u lošem zdravstvenom stanju sa konstatovanom šugom.
Ministar je rekao i da je devojčici koja je 15. decembra oduzeta hraniteljskoj porodici, bio zabranjen kontakt sa braćom, da je briga o njoj prepuštana drugim licima koji su bliski hraniteljskoj porodici, kao i da su se u školi hranitelji predstavljali kao staratelji.
Hranitelji su od početka tražili posebne uslove i bilo je poteškoća u saradnji, nisu hteli da prime posete socijalnih radnika, a nisu se pridržavali ni popunjavanja sveske hraniteljstva. Takođe su zabranjivali razgovor deteta i socijalnih radnika nasamo, ali i kontakt deteta s braćom i sestrama, rekao je Đorđević, odgovarajući na pitanja novinara nakon predstavljanja rezultata rada svog ministarstva.
U Centru za porodični smeštaj i usvojenje Novi Sad potražili smo odgovore na pitanje koje sve uslove hranitelj treba da ispuni da bi ušao u sistem hraniteljstva.
Kandidati za hranitelje najpre podnose pisani zahtev mesno nadežnom centru za socijalni rad. Uz zahtev se prilaže propisana dokumentacija, kao potvrda o zaposlenju i mesečnim prihodima (ukoliko je lice zaposleno), potvrdu o imovini, uverenje da lice nije osuđivano, uverenje da se protiv kandidata ne vodi istraga odnosno da nije podignuta optužnica, uverenje da kanidat nije potpuno ili delimično lišen roditeljskog prava, uverenje da kandidat nije potpuno ili delimično lišen poslovne sposobnosti i potvrdu da nije na evidenciji lica protiv kojih je određena mera zaštite od nasilja u porodici, kaže direktorica Centra za porodični smeštaj i usvojenje Novi Sad Ivana Koprivica i objašnjava da se, ukoliko su ispunjeni propisani preduslovi, zahtev upućuje Centru za porodični smeštaj (CPSU) na dalje postupanje.
Naša ustanova tada formira stručni tim koji čine psiholog, socijalni radnik i pedagog, i u toj fazi se vrši procena kandidata od strane svakog člana tima ponaosob, kroz intervjue, po potrebi, kroz testove ličnosti i obaveznu kućnu posetu.
Sledeću fazu predstavlja Priprema za bavljenje hraniteljstvom, odnosno, obuka kandidata koja se realizuje kroz jedanaest tematskih celina. Pored toga što kanidati, kroz Program pripreme, dobijaju osnovna znanja od značaja za funkcionalno obavljanje hraniteljske uloge, paralelno se radi dodatna procena kandidata, ali se ostavlja mogućnost i samim kandidatima za samoprocenu.
I, konačno, ukoliko kandidati ispunjavaju sve zakonske kriterijume, stručni tim detaljnom procenom utvrdi da poseduju sve karakteristike neophodne za obavljanje hraniteljske uloge, uspešno završe Program pripreme za bavljenje hraniteljstvom, Centar za porodični smeštaj i usvojenje sačinjava sintetizovani izveštaj gde se, uz sva obrazloženja, navodi da li kanidat poseduje opštu podobnost za bavljenje hraniteljstvom.
Ukoliko je konačna procena potvrdna, kandidati stiču zvanje hranitelja i razmatraju se mogućnosti za smeštaj deteta u hraniteljsku porodicu, kaže Koprivica.
O predupređivanju problema u radu s hraniteljima, njihovim očekivanjima i kako se razrešavaju problematične situacije slične primeru Mile Alečković; savetnik za hraniteljstvo u CPSU Novi Sad Jelica Marić kaže:
Proces procene je, kao što vidimo, vrlo profesionalno zahtevan i kompleksan. U okviru tog procesa se utvrđuju i eventualni rizici, mogućnosti da se oni prevaziđu, ali i oblasti na kojima je potrebno pružiti podršku hraniteljima u jačanju njihovih hraniteljskih kompetencija, objašnjava Marić.
Pored toga, nastavlja naša sagovornica, prilikom razgovora s hraniteljima, intervjua i obuke, jasno se definišu sva prava i obaveze uz predočavanje značaja razvijanja partnerskog odnosa i saradnje u podeljenoj odgovornosti svih uključenih u zaštitu dece bez adekvatnog roditeljskog staranja.
Jedan od ciljeva složene i relativno dugotrajne procedure procene opšte podobnosti je upravo minimiziranje rizika prilikom same realizacije porodičnog smeštaja.
I pored toga, nisu nam strane situacije da se prilikom realizacije hraniteljstva pojave neke nepredviđene okolnosti. U tom situacijama mi se primarno rukovodimo najboljim interesom deteta i u skladu s tim i postupamo, kaže Jelica Marić.
V. Crnjanski
