"Udžbenici istorije u Srbiji i Hrvatskoj uče mlade da se međusobno mrze"

“I nakon 25 godina od raspada Jugoslavije se jedva dogodilo suočavanje s tim ratom. Umesto toga, učenici u Srbiji i Hrvatskoj uče jednostranu i neistorijsku verziju prošlosti”, konstatuje DPA na početku, prenosi index.hr.

Citira se istoričar iz Srbije Aleksandar Miletić koji smatra da na nastavi istorije učenike “uče netoleranciji i mržnji”, za šta se navodi primer udžbenika za treći razred gimnazije u kojem piše da se kroz vekove pokazalo da su Albanci, Crnogorci i Bošnjaci do srži pokvareni, dok su Srbi uvek delovali s najčistijim moralnim namerama.

“Najvažniji udžbenici istorije u Hrvatskoj i Srbiji indoktriniraju decu i huškaju ih protiv suseda. U udžbenicima je sve predstavljeno u crno-belom tonu bez sivih zona. Pozicija vlastitog naroda kao žrtve već se dokazuje u učenju o 19. veku. Svaka krivica je uvek apsolutno na drugoj strani. Strašni zločini pripadnika svog naroda redovno se opisuju kao “osvetničke akcije pojedinaca” i tako umanjuju. Dok smo “mi” uvek bili miroljubivi i konflikte hteli da rešavamo isključivo diplomatskim putem, “oni” su se samo bavili agresivnim osvajanjima”, opisuje DPA opšti ton udžbenika istorije u Hrvatskoj i Srbiji.

Navodi se kako se u Hrvatskoj uči da je samostalnost države zapravo reakcija na viševekovne želje Srba da vladaju nad Hrvatima, dok učenici u Srbiji pak uče da su se Srbi uvek samo branili od “fašističkog hrvatskog nacionalizma” i da bi bez toga inače bilo istrebljeni. Srbija se predstavlja kao uzor demokratije, koja je nažalost stalna žrtva “svetske zavere.

“Ono što obe strane ignorišu jeste kako same rade na tome da prodube probleme u međusobnim odnosima”, piše DPA i podseća da se u obe države rehabilišu fašistički zločinci te posebno slave “istorijske ličnosti koje su trn u oku drugoj strani”.

Onda nije iznenađujuće što su i danas između dve države mnogi problemi nerešeni, poput nestalih u ratu, plaćanja odštete, dogovora o razgraničenju, navodi DPA i konstatuje da je osnovni problem to što se odbija da se govori o žrtvama i traumi druge strane. Članak završava spominjanjem izjave hrvatske predsednice Kolinde Grabar-Kitarović, koja je rekla da će još mnogo vode proteći Dunavom pre nego Hrvatska i Srbija postanu prijatelji. Njena je izjava opisana kao nediplomatska i navedena kao primer produbljavanja problema između dveu susednih država.