"Уџбеници историје у Србији и Хрватској уче младе да се међусобно мрзе"
Немачка агенција ДПА (Deutsche Presse Агентур), коју преноси већина најважнијих медија немачког говорног подручја, у једном тексту ових дана позабавила се школским уџбеницима у Србији и Хрватској, за које пише како младе из обе државе уче да једни друге мрзе.
“И након 25 година од распада Југославије се једва догодило суочавање с тим ратом. Уместо тога, ученици у Србији и Хрватској уче једнострану и неисторијску верзију прошлости”, констатује ДПА на почетку, преноси index.hr.
Цитира се историчар из Србије Александар Милетић који сматра да на настави историје ученике “уче нетолеранцији и мржњи”, за шта се наводи пример уџбеника за трећи разред гимназије у којем пише да се кроз векове показало да су Албанци, Црногорци и Бошњаци до сржи покварени, док су Срби увек деловали с најчистијим моралним намерама.
“Најважнији уџбеници историје у Хрватској и Србији индоктринирају децу и хушкају их против суседа. У уџбеницима је све представљено у црно-белом тону без сивих зона. Позиција властитог народа као жртве већ се доказује у учењу о 19. веку. Свака кривица је увек апсолутно на другој страни. Страшни злочини припадника свог народа редовно се описују као “осветничке акције појединаца” и тако умањују. Док смо “ми” увек били мирољубиви и конфликте хтели да решавамо искључиво дипломатским путем, “они” су се само бавили агресивним освајањима”, описује ДПА општи тон уџбеника историје у Хрватској и Србији.
Наводи се како се у Хрватској учи да је самосталност државе заправо реакција на вишевековне жеље Срба да владају над Хрватима, док ученици у Србији пак уче да су се Срби увек само бранили од “фашистичког хрватског национализма” и да би без тога иначе било истребљени. Србија се представља као узор демократије, која је нажалост стална жртва “светске завере.
“Оно што обе стране игноришу јесте како саме раде на томе да продубе проблеме у међусобним односима”, пише ДПА и подсећа да се у обе државе рехабилишу фашистички злочинци те посебно славе “историјске личности које су трн у оку другој страни”.
Онда није изненађујуће што су и данас између две државе многи проблеми нерешени, попут несталих у рату, плаћања одштете, договора о разграничењу, наводи ДПА и констатује да је основни проблем то што се одбија да се говори о жртвама и трауми друге стране. Чланак завршава спомињањем изјаве хрватске председнице Колинде Грабар-Китаровић, која је рекла да ће још много воде протећи Дунавом пре него Хрватска и Србија постану пријатељи. Њена је изјава описана као недипломатска и наведена као пример продубљавања проблема између двеу суседних држава.