Tri decenije „Zlatne tamburice”

Podsetimo, prvi festival nove vojvođanske pesme održan je 1987. i u protekle tri decenije iznedrio je gotovo 500 autorskih kompozicija, koje su premijerno izvedene upravo na završnoj večeri „Zlatne tamburice”. Ove godine festival, međutim, neće imati takmičarski već revijalan karakter, pa će na koncertu publika biti u prilici da čuje reprezentativan izbor pesama koje su obeležile dosadašnja izdanja festivala.

– Pokazalo se za sve ove godine da „Zlatna tamburica” itekako ima svoje mesto i da je važno da nastavi da živi i da neguje vojvođanske pesme – kaže nam maestro prof. Zoran Mulić, pod čijom će upravom i ove godine interpretatore pratiti Veliki tamburaški orkestar RTV. – Na festivalu će biti izvedeno 18 kompozicija, a kao vokalni solisti nastupiće Saša Petrović, Milan Prunić, Đorđe Čavić, Todor Maletin, Danka Ubiparip, Miša Blizanac, Ivana Mulić, Slavko Našigaćin... Nije bilo lako napraviti izbor pesama, pa smo se opredelili za to da bude i malo onih starijih, s početka festivala, i po koja novija, tako da smo, mislim, dobili lepezu numera za svačiji ukus.

– Veoma mi je drago da će, posle veoma uspešnog koncerta kojim je 28. novembra obeležio 60 godina postojanja, Veliki tamburaški orkestar i na „Zlatnoj tamburici” biti u prilici da pokaže superiornost umetničkog izraza koji gradi, eto, punih šest decenija – reči su prof. Mulića. – Orkestar je u tom periodu prolazio i kroz teške trenutke, sve do intencija da čak bude ukinut. Ali nemoguće je zamisliti Vojvodinu bez tamburaša. A i osnovna crta koja karakteriše tamburaše celog sveta je neizmerna ljubav prema tamburi, muzici i svirci. Tako je VTO ne samo opstao, nego je ostao svetionik pravih tamburaških vrednosti i istinskog negovanja tamburaške muzike koja, čini mi se, polako doživljava i svojevrsnu renesansu. U tom smislu mislim da je konačno došlo vreme da se vrednovanje tambure i kroz veću brigu o Velikom tamburaškom orkestru podigne na viši nivo, jer tada će se lakše doći i do toga da se ona najzad počne izučavati na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Mnoge od pesama, koje su premijerno izvedene na „Zlatnoj tamburici”, u međuvremenu su se “primile” i postale neizostavni deo repertoara svakog tamburaškog orkestra: „Za moju Milicu”, „Zavejan je put za salaš moj”, „Tiho, tiho teče Dunav plavi”, „Dobro jutro, Vojvodino”, „Hej, gospodo tamburaši”... Profesor Mulić ističe da je nemoguće unapred reći “ova će pesma ostati, ova neće”, da je najbolji sudija vreme, ali i da se, opet, neke od njih upravo s vremenom menjaju, rastu:

– Recimo, sad već evergrin “Ko te ima, taj te nema” Baneta Krstića nije potpuno ista kao kada je tu pesmu pre neku godinu premijerno na “Zlatnoj tamburici” izveo tenor Saša Petrović; gospodin Zvonko Bogdan je peva drugačije, drugačije tamburaši u kafani, a niko sad ne može ni da pretpostavi kako će ona zvučati za deceniju ili dve. Narodni genij, talentovani muzičari i vreme bruse neku pesmu, malo uzmu, malo dodaju... Uostalom, i sirovi dijamanti, dok se ne izbruse i ne ispoliraju, samo su komad ugljenika. Uloga “Zlatne tamburice” je upravo u tome da čuva tradiciju, ali i bude svojevrsno “nalazište” koje će, duboko u to verujem, i u budućnosti iznedriti neki od pravih dijamanata vojvođanske pesme.

Pokrovitelji „Zlatne tamburice”, koja se i ove godine održava pod okriljem Organizacije za muzičko-scensku delatnost „Strada”, su Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i Gradska uprava za kulturu Novog Sada.

M. Stajić