FESTIVAL RAKIJE Ferencova dunjevača sve nadmašila
SENTA: Međunarodni “Nikoljdanski festival rakije” koji je u Senti priređen 17.put bio je najmasovniji do sada, a već godinama je najmasovnija smotra proizvođača prirodne domaće žestine u Srbiji.
Ovog puta stručni žiri je ocenjivao 354 uzorka rakije proizvođača iz Srbije, Mađarske, Hrvatske i Slovačke. Podela priznanja i proglašenje najboljih priređeno je juče u Hali sportova u senćanskoj Narodnoj bašti, uz veliku izložbu zanatskih proizvoda, rukotovorina, poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i meda.
Najboljima su priznanja uručili predsednik Udruženja poljoprivrednika Sente Ferenc Šoti i predsednik Organizacionog odbora Mikloš Nađ. Dunjevača Ferenca Bajtaija iz Sente je nadmašila sve rivalske “palinke”, pa je Bajtaiju pripao veliki pehar za najbolju rakiju ovogodišnjeg festivala. Za najboljeg proizvođača rakije iz Srbije proglašen je Ištvan Bilicki iz Sente, a pehar je pripao i Šandoru Palu iz Čongrada, dok je najbolji festival iz Slovačke Palenica Skalka.
Dodeljeni su šampionski pehari za pojedine vrste rakije u 12 kategorija, od kojih je najviše poneo Ištvan Bilicki iz Sente za šljivovicu, viljamovku i odležalu dunjevaču, Zoran Varađanin iz Bajmoka je šampion za breskovaču i kruškovaču, Ferenc Bajtai iz Sente za dunjevaču, Monika Berenji iz Sente za jabukovaču, Imre Novak iz Sente za kajsijevaču, Žolt Ovari iz Šupljaka za komovicu, Šandor Križai iz Mađarske za lozovaču, Đerđ Dudaš iz Bačke Topole za višnjevaču i Arpad Farkaš iz Mađarske za mešanu voćnu rakiju.
Predsednik Organizacionog odbora i predvodnik Senćanskog reda vitezova “Sveti Nikola” Mikloš Nađ kaže da je ove sezone suša uticala i na kvalitet voća pa je bilo manje zlatnih medalja, više srebrnih i bronzanih, da su najkvalitetnije bile dunjevače i lozovače, ali je zato bilo dosta žestine osrednjeg kvaliteta.
Hala sportova je bila popunjena štandovima stotinak izlagača, a proizvođači rakije su se pored degustacije proizvoda kolega interesovali za bakarne kazane koje u svojoj kazanyijskoj radnji pravi Arpad Cekuš iz Malog Iđoša. Cekuš kaže da ima potražnje za kazanima, da ih pravi raznih veličina, čak do najmanjih za hobi zaljubljenike, ukazujući da kazani ako se sa njima valjano rukuje mogu trajati više od tri decenije pa i večno, te da se u njima na tradicionalni način spravlja najbolja rakija.
„Imam bakarni kazan koji služi već 30 godina, ispekao sam u njemu već oko 2.000 kazana rakije i još uvek dobro služi. Ozidan je u katlanku, vodim računa kako ložim, da ga ne zaparam i oštetim, redovno ga ispiram. Daje odličnu rakiju. Potvrda za to su stotinak medalja na ranim festivalima, što znači da je kvalitetno voće i dobar kazan. Važno je da voće bude zrelo i zdravo, da se ne bere nego da se kupi, da se napravi dobro vrenje i da se peče na vreme. Imam hektar pod voćem i pečem godišnje stotinu kazana rakije. Na tržištu je onom ko kupuje uvek skupo, nama proizvođačima jetino. Litar rakije je od 400 dinara, koliko kod mene staje najjeftinija jabukovača, dok su dunjevača i kajsijevača najskuplje 1.000 dinara“, ukazuje Vrebalova.
Od Žolta Horkaija iz Feketića saznajemo da su višnje imale dobar rod, pa su rakija višnjevača, vino i liker od višnje izuzetni.
- Imamo jedan hektar pod voćem od čega je 500 stabala višnje naše feketićke sorte, a pića od višanja koja spravljamo rakiju višnjevaču, vino i liker od višanja smo brendirali pod nazovom “Međtarđi”. Vrlo malo višanja prodamo u vreme berbe, jer prerada višanja u piće više nam donosi nego da je prodajemo u svežem stanju – kaže Horkai.
Vitez rakije Mirko Marić iz Crvenke bavi se vinogradarstvom i voćarstvom, pa smatra da najbolja drugarstva i prijateljstva nastaju uz dobro vino i rakiju.
„Danas se prijatelji traže preko fejsbuka i poruka mobilnim telefonima, a najmanje uz dobru kapljicu, pa smo mi tu da ljude uverimo da je bolje da se druže, a na festivalu u Senti sa kolegama razmenjujem iskustva. Ostvajao sam već dosta priznanja, postao sam i vitez rakije senćanskog reda. Ovog puta zlatnu medalju sam dobio za “telečku mastiku” i koju pravim od naše lozovače i anisa, čije seme držim godinu dana pa ga ekstrahujem i koristim za spravljanje mastike. Kao student imao sam cimera iz Makedonije i od njega sam dobio recept“, kaže Marić.
Tekst i foto: M. Mitrović