Informacione tehnologije  sastavni deo nastave u gimnaziji „Isidora Sekulić”

Informacione tehnologije su od tada sastavni deo školske svakodnevice među “Isidorinim” đacima a novi trendovi u nastavi se pažljivo prate, biraju i implementiraju u školsku praksu.

„Da bismo uspeli u tome, profesori moraju biti obučeni, te su naši zaposleni pohađali brojne seminare“, kaže direktorka Vukobratović.“ Oni su to prihvatili, škola je veoma opremljena i prioritet nam je savremena i tehnološki obogađena nastava.“

Po njenim rečima, učenicima prilagođavanje novinama nije teško, jer je to njihovo prirodno okruženje. Kada je reč o kolektivu, koji je podmlađen, novine su uglavnom prihvaćene i profesori i sami prate novine. Ipak, Ružica Vukobratović napominje da još uvek postoji mali broj kolega koji praktikuje klasičnu nastavu, što je dobro zbog balansa.

„Moramo biti obazrivi i ne dopustiti da tehnologija preuzme čitav nastavni proces, jer treba čuvati i stare vredosti. Međutim, ključno je prilagoditi se đacima, jer ih učimo za budućnost, a ne za učionicu. Zbog toga, u okviru redovne nastave oni posećuju i određene firme, kao što je kompanija DMS, gde vide kako se tamo radi i prikupljaju vredna znanja. Pokušali smo da pomirimo teoriju i praksu i nadam se da smo u tome i uspeli“, kaže Ružica Vukobratović.

D. Ristić

Učenici se sve više intersuju za informatičke nauke

Gimnazija „Isidora Sekulić” jedna je od prvih školi koje su prihvatile prednosti novih tehnologija, a njeni učenici, po rečima profesora informatike mr Aleksandra Jovanovića, pokazuju veliku sklonost ka toj nauci. To dokazuju zapaženim rezultatima na brojnim takmičenjima, a pedesetak njih pohađa i „Centar za mlade talente” koji je osnovala kompanija „Telvent DMS”. Da bi se prilagodio zahtevima novih, tehnološki osvešćenih generacija, Jovanović je letos napravio sajt namenjen svojim učenicima, koji im služi kao nastavno pomagalo, na kojem postoji i odeljak koji funkcioniše kao elektronski dnevnik.

„Informatika se ne može učiti iz jednog uybenika, a ne možemo ni tražiti od učenika da imaju po pet knjiga“, objašnjava Jovanović.“Na sreću, ja ih imam, pa deci napravim dodatni materijal i postavim na sajt. Iako ne volim preterano korišćenje pametnih telefona i aplikacija koje često oduzimaju vreme, trendovi se moraju pratiti, i to je sasvim u redu ako učenici od toga imaju konkretnu korist.“

Kako kaže, pomagalo koje je stvorio naišlo je na odobravanje đaka te mu često traže da u elektronskom obliku obradi i delove gradiva koje je ipak odlučio da, zbog balansa, obradi na klasičan način. Pošto je i razredni starešina, posebna stavka na njegovom satu je elektronski dnevnik, koji, kaže, u velikoj meri olakšava komunikaciju s roditeljima i daje im konstantan uvid u ocene njihovih školaraca. Uvid u svih 37 foldera, koji predstavljaju učenike u njegovom odeljenju, ima samo on, dok svaki roditelj sa svojim nalogom ima pristup ocenama i podacima o svom detetu. 

Trud koji je uložio da olakša svojim učenicima informatičko gradivo koje je, kako kaže, naročito zahtevno u trećem razredu, Jovanoviću se višestruko isplatio kroz zainteresovanost đaka za taj predmet. Za one koji žele da nauče više od onog što propisuje nastavni plan i program, on se trudi da pronađe kvalitetne vannastavne aktivnosti i takmičenja, te je na jednom takvom velikom međunarodnom nadmetanju u Mađarskoj prošle godine njegov učenik osvojio četvrto mesto u kategoriji programiranja igrica. Za isto takmičenje Jovanović sada sprema jednu učenicu koja ima dara za kompjuterske grafike, pa se nadaju da će postići bar isti uspeh kao njen prethodnik.

 D. Ristić

Dobitna kombinacija realnog i onlajn učenja platforma „Moodle” 

Učenici Gimnazije „Isidora Sekulić” imaju priliku da određene predmete izučavaju kroz kombinovanu klasičnu i digitalnu nastavu zahvaljujući „Moodle” platformi za onlajn učenje. Kroz tu platformu, nastavnik je učeniku dostupan 24 sata dnevno, u zavisnosti od doba dana tokom kojeg školarac uči, a postoji i mogućnost pokretanja diskusije u vezi s temom koja se izučava. Platformu je na školski sajt pre tri godine instalirala profesorka fizike Marina Dorocki, učinivši je dostupnom za sve kolege. Istovremeno, ona je na platformi formirala kompletan program za fiziku drugog razreda, što se, kaže, pokazalo kao veoma učinkovito.

 „Sama onlajn nastava nija dovoljna, a niz pedagoških istraživanja pokazao je da je najbolja kombinacija realnog i onlajn učenja, odnosno takozvana hibridna nastava“, kaže Marina Dorocki.“To je nešto čemu stremimo i svakim danom učimo sve više. „Moodle” platforma je besplatna, kvalitetna i koristi je dosta fakulteta. Autor tog programa završio je informatiku, a doktorirao pedagogiju, iskombinovao je znanje iz te dve oblasti i napravio sjajan proizvod s ogromnim brojem opcija.“

Učenici su, po njenim rečima, odlično prihvatili mogućnosti koje nudi ta platforma, a Marina je, zbog nedostatka vremena, za sad uspela da sastavi program samo za drugi razred. Zbog toga je sadašnja treća godina gimnazijalaca „vuče za rukav” da napravi program i za njihov nastavni plan, pošto im fali mogućnost onlajn učenja fizike. Jedna od prednosti, koja im je posebno bila vredna, jeste virtuelna labortorija, kroz koju su učenici mogli da vežbu iz fizike najpre urade onlajn i pripreme se za realno izvođenje.

Naša sagovornica napominje da je još jedna od prednosti to što svih tridesetak đaka, koliko ih ima po odeljenju, ne može da stigne na red da radi na „pametnim” tablama, koje se koriste u Gimnaziji, te da kod kuće na miru mogu da urade zadatak. Profesorka Dorocki tvrdi da su sve prednosti „Moodle” platforme uticale na napredak kod đaka, što je potkrepila pedagoškim istraživanjem koje je sprovela.

„Po statističkim podacima koje sam dobila, postignuće je veće u odnosu na klasičnu nastavu. Ipak, nije rešenje da sve bude onlajn, već je umetnost naše profesije da nađemo balans i osmislimo zadatak, ni previše težak ni previše lagan, u kojem učenik mora nešto kokretno da uradi, i tako, osim znanja iz konkretnog predmeta, razvija i niz drugih kompetencija“, zaključuje prof. Marina Dorocki.

D. Ristić