Информационе технологије  саставни део наставе у гимназији „Исидора Секулић”

Информационе технологије су од тада саставни део школске свакодневице међу “Исидориним” ђацима а нови трендови у настави се пажљиво прате, бирају и имплементирају у школску праксу.

„Да бисмо успели у томе, професори морају бити обучени, те су наши запослени похађали бројне семинаре“, каже директорка Вукобратовић.“ Они су то прихватили, школа је веома опремљена и приоритет нам је савремена и технолошки обогађена настава.“

По њеним речима, ученицима прилагођавање новинама није тешко, јер је то њихово природно окружење. Када је реч о колективу, који је подмлађен, новине су углавном прихваћене и професори и сами прате новине. Ипак, Ружица Вукобратовић напомиње да још увек постоји мали број колега који практикује класичну наставу, што је добро због баланса.

„Морамо бити обазриви и не допустити да технологија преузме читав наставни процес, јер треба чувати и старе вредости. Међутим, кључно је прилагодити се ђацима, јер их учимо за будућност, а не за учионицу. Због тога, у оквиру редовне наставе они посећују и одређене фирме, као што је компанија ДМС, где виде како се тамо ради и прикупљају вредна знања. Покушали смо да помиримо теорију и праксу и надам се да смо у томе и успели“, каже Ружица Вукобратовић.

Д. Ристић

Ученици се све више интерсују за информатичке науке

Гимназија „Исидора Секулић” једна је од првих школи које су прихватиле предности нових технологија, а њени ученици, по речима професора информатике мр Александра Јовановића, показују велику склоност ка тој науци. То доказују запаженим резултатима на бројним такмичењима, а педесетак њих похађа и „Центар за младе таленте” који је основала компанија „Телвент ДМС”. Да би се прилагодио захтевима нових, технолошки освешћених генерација, Јовановић је летос направио сајт намењен својим ученицима, који им служи као наставно помагало, на којем постоји и одељак који функционише као електронски дневник.

„Информатика се не може учити из једног uybеnika, а не можемо ни тражити од ученика да имају по пет књига“, објашњава Јовановић.“На срећу, ја их имам, па деци направим додатни материјал и поставим на сајт. Иако не волим претерано коришћење паметних телефона и апликација које често одузимају време, трендови се морају пратити, и то је сасвим у реду ако ученици од тога имају конкретну корист.“

Како каже, помагало које је створио наишло је на одобравање ђака те му често траже да у електронском облику обради и делове градива које је ипак одлучио да, због баланса, обради на класичан начин. Пошто је и разредни старешина, посебна ставка на његовом сату је електронски дневник, који, каже, у великој мери олакшава комуникацију с родитељима и даје им константан увид у оцене њихових школараца. Увид у свих 37 фолдера, који представљају ученике у његовом одељењу, има само он, док сваки родитељ са својим налогом има приступ оценама и подацима о свом детету. 

Труд који је уложио да олакша својим ученицима информатичко градиво које је, како каже, нарочито захтевно у трећем разреду, Јовановићу се вишеструко исплатио кроз заинтересованост ђака за тај предмет. За оне који желе да науче више од оног што прописује наставни план и програм, он се труди да пронађе квалитетне vannastavnе активности и такмичења, те је на једном таквом великом међународном надметању у Мађарској прошле године његов ученик освојио четврто место у категорији програмирања игрица. За исто такмичење Јовановић сада спрема једну ученицу која има дара за компјутерске графике, па се надају да ће постићи бар исти успех као њен prеthodnik.

 Д. Ристић

Добитна комбинација реалног и онлајн учења платформа „Моодле” 

Ученици Гимназије „Исидора Секулић” имају прилику да одређене предмете изучавају кроз комбиновану класичну и дигиталну наставу захваљујући „Моодле” платформи за онлајн учење. Кроз ту платформу, наставник је ученику доступан 24 сата дневно, у зависности од доба дана током којег школарац учи, а постоји и могућност покретања дискусије у вези с темом која се изучава. Платформу је на школски сајт пре три године инсталирала професорка физике Марина Дороцки, учинивши је доступном за све колеге. Истовремено, она је на платформи формирала комплетан програм за физику другог разреда, што се, каже, показало као веома учинковито.

 „Сама онлајн настава нија довољна, а низ педагошких истраживања показао је да је најбоља комбинација реалног и онлајн учења, односно такозвана хибридна настава“, каже Марина Дороцки.“То је нешто чему стремимо и сваким даном учимо све више. „Моодле” платформа је бесплатна, квалитетна и користи је доста факултета. Аутор тог програма завршио је информатику, а докторирао педагогију, искомбиновао је знање из те две области и направио сјајан производ с огромним бројем опција.“

Ученици су, по њеним речима, одлично прихватили могућности које нуди та платформа, а Марина је, због недостатка времена, за сад успела да састави програм само за други разред. Због тога је садашња трећа година гимназијалаца „вуче за рукав” да направи програм и за њихов наставни план, пошто им фали могућност онлајн учења физике. Једна од предности, која им је посебно била вредна, јесте виртуелна лаборторија, кроз коју су ученици могли да вежбу из физике најпре ураде онлајн и припреме се за реално извођење.

Наша саговорница напомиње да је још једна од предности то што свих тридесетак ђака, колико их има по одељењу, не може да стигне на ред да ради на „паметним” таблама, које се користе у Гимназији, те да код куће на миру могу да ураде задатак. Професорка Дороцки тврди да су све предности „Моодле” платформе утицале на напредак код ђака, што је поткрепила педагошким истраживањем које је спровела.

„По статистичким подацима које сам добила, постигнуће је веће у односу на класичну наставу. Ипак, није решење да све буде онлајн, већ је уметност наше професије да нађемо баланс и осмислимо задатак, ни превише тежак ни превише лаган, у којем ученик мора нешто кокретно да уради, и тако, осим знања из конкретног предмета, развија и низ других компетенција“, закључује проф. Марина Дороцки.

Д. Ристић