Srđan Dinčić: Humor kao budilnik svesti

Upravo duhovitost je Srđana Dinčića dovela do učešća u emisijama Ivana Ivanovića na Prvoj, stendap nastupa i konačno kviza „Stolice” na O2 u kome, u raznim gradovima Srbije zainteresovanim prolaznicima postavlja pitanja iz raznih sfera, a oni odgovarajući tačno na pitanja mogu da zarade i do 18.000 dinara.

Da li je kviz „Stolice” u kome ljudima na ulici delite novac za znanje pokušaj ideološke intervencije, u vremenu kad se znanje slabo ceni, a još manje plaća?

- Jedna od glavnih poruka „Stolica“ svakako jeste ta da se znanje isplati, ali mi se čini da je „ideološka intervencija“ preveliko i nepotrebno breme za pleća jednog zabavnog projekta kao što je ovaj kviz. Naš cilj je da kroz zabavu svi zajedno što bolje i objektivnije upoznamo Srbiju, bilo kroz snimke i prelepe kadrove mesta koje posetimo ili kroz interesovanja i znanja takmičara, ali i ljudi koji se priključe u svojstvu posmatrača. I cilj je da se smejemo, pa neka svako pronađe šta ga veseli, da li smešan pogrešan odgovor ili novih deset hiljada dodatih na penziju.

Radeći ovaj kviz, da li vam se čini da ljudima više nedostaje novca ili obrazovanja?

- Ljudima više nedostaje novca. Kvalitet života utiče i na obrazovanje i interesovanja. Neko ko od jutra do sutra radi da bi preživeo nema vremena da gleda Šerloka Holmsa i čita Den Brauna, a samim tim mu je i teže da meni odgovori na pitanja vezana za te stvari. Kviz je zabavna kategorija pa je nezahvalno na osnovu njega procenjivati nečije obrazovanje.

Bili ste na dva koraka od 100.000 evra u „Survajveru” kada ste odustali - „razočarani u ljude”. Rekli ste tada „možda nikada u životu ne zaradim te pare, ali se nadam da ću postići nešto bolje u životu”. Da li je taj put uvek jasan ili ga je sve teže razlučiti?

- Svako ko je spreman da pogleda istini u oči iz „Survajvera“ je izašao sa nečim većim od glavne nagrade. Taj format ti umesto hrane na tanjiru servira najgore što imaš u sebi. Sujeta, nepromišljenost, nezrelost, preterano i bezrazložno vezivanje za ljude koji su tu sad i više nikad... To su samo neki od problema koje sam primetio kod Srđana iz „Survajvera“ a koje sam u godinama koje su usledile pokušao da regulišem, neke sam čini mi se i uspeo. Jedna od stvari koje sam tada rekao, a i danas mislim je, da taj novac, koliki god bio, ne menja život jer život se menja iz glave a ne iz novčanika.

Kada kreirate svoje stendap nastupe da li je vaš osnovni cilj da se ljudi dobro zabave ili se svesno trudite da ubacite i teme za razmišljanje, promene svesti?

- Ja na stendap komediju gledam kao na nekakvog Trojanskog konja, gde je smeh i zabava ono što je očigledno i čemu se ljudi raduju dok tema za razmišljanje i budilnik svesti vrebaju iznutra i čekaju momenat da izađu. Tek ako mi uspe primarni zadatak da ljude nasmejem i zabavim mogu sebi da dozvolim da u to uvijem i poneku pretencioznost u „Da ja vama kažem“ formi. Ukratko, cilj svakog komičara je da nasmeje, to je već dovoljno a sve preko toga je vrhunski stendap komičar.

Budući da važite za jednog od najduhovitijih ljudi u Srbiji, da li postoji neko iz vašeg ličnog okruženja kome uopšte niste smešni?

- Moguće da mojoj supruzi polako bledi tolerancija na moje glupiranje. Nisam siguran ali čini mi se da ona misli da dve odrasle osobe koje žive zajedno moraju ponekad o nečemu i ozbiljno da razgovaraju.

Ko je za vas duhovit iz privatnog života, a ko od javnih ličnosti?

- Uglavnom se družim sa ljudima koji imaju smisla za humor. Sa onima koji ga nemaju malo teže funkcionišem pa ih se klonim. A s obzirom da mi je posao vezan za humor i javne ličnosti koje upoznajem su uglavnom one koje imaju sklonosti ka šali. Kad sam bio klinac Mićko Ljubičić iz Indeksovog pozorišta mi je bio uzor i pojam duhovitog čoveka. I nije pokvario taj utisak ni sada kad sam ga upoznao. Ivan Ivanović je veoma duhovit i privatno iako svi pogrešno misle da mu sve mi pišemo, a on se samo mangupira i čita. Bojan Ljubenović koji uređuje TRN rubriku u „Novostima” je izuzetno duhovit. Na društvenoj mreži Tviter recimo ima mnogo ljudi sa izuzetnim smislom za humor koji brzo i domišljato reaguju na svaku pojavu u društvu.

Postoji li neke vaše šale ili aformizmi koji su postali „narodni" vicevi?

- Ima mnogo šala i aforizama koji su postali ili vicevi ili tuđi Fejsbuk i Tviter statusi. U početku mi je to malo smetalo ali sad sam shvatio da je to normalno i da ne postoji način da se od toga odbranim. Često mi se desi i da ljudi meni pričaju moje šale kao vic. Jedan od takmičara u kvizu je citirao aforizam „Ne volim narcisoidne ljude, te budale misle da su lepši i pametniji od mene“ a nije znao da sam ga ja napisao. To mi je naravno bilo simpatično. Aforizam je kratka forma koju je lako preuzeti, a ime autora se u tom preuzimanju još lakše izgubi.

Snežana Milanović

foto: TV Prva