Slikama se proslavila u svetu, a cenzurisali su je u Beogradu

Pripremila je 15 novih eksponata, za rezervu ponela, ako bude mesta i šest, već viđenih u Njujorku, a onda nečuveni skandal: u subotu u ponoć je saznala da zakupac prostora kluba, bez ikakvog obrazloženja, zahteva da već okačena platna skine.

„Nadala sam se da će mi u Beogradu biti lakše nego u inostranstvu jer sam među svojima“, vidno je razočarana Tijana.

Kaže da je odabrala da otvaranje bude u nedelju pa da povede njoj drage ljudi iz Bečeja, koji su joj pomogli da krene u svet, ali nije mogla očekivati da će biti cenzurisana.

O njoj smo pisali po povrataku iz SAD. U međuvremenu je krajem septembra bila u Francuskoj. Na Azurnoj obali u Kanu, izložba sajamskog tipa, koju je organizovala unuka Pabla Pikasa, Marina, okupila je više od 500 stvaralaca iz čitavog sveta.

„Nastup u Francuskoj je deo ugovora sa švedskom galeristkinjom Mihaelom Himelstrom, kojoj hvala što me je uključila u svetske tokove, ali nismo nastavile saradnju jer sam uspostavila nove kontakte, veće su mi ambicije i ona bi ih teško mogla pratiti. Prvo sam napravila ugovor na tri meseca s jednom geleristkinjom iz Kana, koja priprema postavku u novoj galeriji za 2. decembar s tematikom erotike. Ostavila sam joj šest slika u formatima 60 puta 60 centimetara jer je to bilo pravilo moje bivše „menayerke“, dok su Francuzi su „ludi“ za većim eksponatima, čak su mi nudili da oslikam čitav zid u nekim „kućama ljubavi“. Inače, zaista su fantastična publika. Gledali su slike, odlazili, vraćali se i fotografisali se kraj njih. Videli su da u katalogu piše da sam iz Srbije i odmah me povezivali s Novakom Đokovićem. Nole, divno je što postojiš!“, naglašava umetnica.

Ona se iz Pariza vratila prepuna lepih utisaka jer je pozvana da učestvuje u postavci oko hiljadu umetnika iz svih delova planete u gigantskoj galeriji „Karusel“, koja je ispod muzejskog kompleksa Luvr.

„Nedaleko, na Šanzelizeu, bio je veliki sajam dizajna i konceptualne umetnosti pa je postojao strah da naša izložba neće biti dovoljno posećena. No, zainteresovanost je bila izuzetna i publika nas je prosto „zatrpala“. Uspostavila sam i tu nekoliko kontakata. Jedna gospođa, rođena Sarajka, čiji je otac 1957. došao u Pariz i poznat je po pomoći slikarima s naših prostora, ima galeriju sa savršenim uslovima u elitnom delu grada, ponudila mi je saradnju. Predložila je, čak, da oformim „balkansku grupu“ i nastupimo zajedno jer bi nas to manje koštalo i sami bismo odredili termin dvonedeljne prodajne postavke. Ostavila sam joj šest slika za početak. Jedna pak kreatorka, poreklom iz Brčkog, oduševljena je mojim stajlingom s motivima erotskih slika“, smeška se Tijana.

Uprkos „razvodu“, neće ništa loše reći o bivšem impresariju, mada nije bilo koristi od saradnje jer ona nije, ko zna iz kojih razloga, bila suviše zainteresovana za prodaju slika, na šta se ugovorom obavezala. 

„Ponuđeno mi je i da u Francuskoj tokom školskog raspusta slikam za poznatog kupca velike formate, dva puta tri metra. Prihvatljivije mi je da budem u Parizu nego u Kanu jer imam rođake u francuskoj prestonici i obezbeđen besplatan smeštaj, što je vrlo bitno. Važno je da krene prodaja, a onda su tu nove mogućnosti“, nepropravljivi je optimista.  

Tijanu je iznenadilo koliko je SAD, samoprokalamovana „zemlja sloboda“, zapravo zakopčana. Često su je posetioci izložbe pitali odakle crpi inspiraciju za svoja platna s erotskim motivima, a kad bi rekla – iz sopstvenog iskustva i vizije, oduševljavali se njenom otvorenošću i nekonvencionalnošću. Jedna dama joj je donela kafu i tokom razgovora priznala koliko su njeni zemljaci konzervativni. Recimo, ona živi u skladnom braku već tridesetak godina, ali je suprug nikad nije video golu jer pre svlačenja i odlaska u krevet obavezno gasi svetlo. 

A ona već može sasvim kompetentno da pravi kulturološke paralele između Novog sveta i Starog kontinenta.

„Amerikanci su iznenađujuće stidljivi, dok su Francuzi ludi za seksom i izuzetno sam ih intrigirala. Puni su pitanja i oduševljeni što žena radi slike s erotskom tematikom jer smatraju to odrazom njene slobode. Zanimalo ih je i razmišljam li da promenim boju puti aktera ili možda, slikam istopolne osobe u ljubavnom zanosu. Predlagali su, takođe, da dođem i slikam u Francuskoj da bih izbegla papirološke probleme prilikom iznošenja slika iz zemlje. Puni su ideja i još čekam da mi se sve iskristališe u glavi“, priznaje je umetnica, koja je paralelno i profesorka bečejske osmoljetke „Zdravko Gložanski“.

Za Beograd je spremila 15 novih eksponata formata 100 puta 70 centimetara, a ako bude mesta, postaviće i šest, već viđenih u Njujorku.

„Baš sam znatiželjna šta će proizaći iz tog performansa jer se kod nas, osim „Dnevnika“, nisam uspela probiti u medije“, vajka se umetnica. 

Vlastimir Jankov