Сликама се прославила у свету, а цензурисали су је у Београду

Припремила је 15 нових експоната, за резерву понела, ако буде места и шест, већ виђених у Њујорку, а онда нечувени скандал: у суботу у поноћ је сазнала да закупац простора клуба, без икаквог образложења, захтева да већ окачена платна скине.

„Надала сам се да ће ми у Београду бити лакше него у иностранству јер сам међу својима“, видно је разочарана Тијана.

Каже да је одабрала да отварање буде у недељу па да поведе њој драге људи из Бечеја, који су јој помогли да крене у свет, али није могла очекивати да ће бити цензурисана.

О њој смо писали по повратаку из САД. У међувремену је крајем септембра била у Француској. На Азурној обали у Кану, изложба сајамског типа, коју је организовала унука Пабла Пикаса, Марина, окупила је више од 500 стваралаца из читавог света.

„Наступ у Француској је део уговора са шведском галеристкињом Михаелом Химелстром, којој хвала што ме је укључила у светске токове, али нисмо наставиле сарадњу јер сам успоставила нове контакте, веће су ми амбиције и она би их тешко могла пратити. Прво сам направила уговор на три месеца с једном гелеристкињом из Кана, која припрема поставку у новој галерији за 2. децембар с тематиком еротике. Оставила сам јој шест слика у форматима 60 пута 60 центиметара јер је то било правило моје бивше „mеnayеrkе“, док су Французи су „луди“ за већим експонатима, чак су ми нудили да осликам читав зид у неким „кућама љубави“. Иначе, заиста су фантастична публика. Гледали су слике, одлазили, враћали се и фотографисали се крај њих. Видели су да у каталогу пише да сам из Србије и одмах ме повезивали с Новаком Ђоковићем. Ноле, дивно је што постојиш!“, наглашава уметница.

Она се из Париза вратила препуна лепих утисака јер је позвана да учествује у поставци око хиљаду уметника из свих делова планете у гигантској галерији „Карусел“, која је испод музејског комплекса Лувр.

„Недалеко, на Шанзелизеу, био је велики сајам дизајна и концептуалне уметности па је постојао страх да наша изложба неће бити довољно посећена. Но, заинтересованост је била изузетна и публика нас је просто „затрпала“. Успоставила сам и ту неколико контаката. Једна госпођа, рођена Сарајка, чији је отац 1957. дошао у Париз и познат је по помоћи сликарима с наших простора, има галерију са савршеним условима у елитном делу града, понудила ми је сарадњу. Предложила је, чак, да оформим „балканску групу“ и наступимо заједно јер би нас то мање коштало и сами бисмо одредили термин двонедељне продајне поставке. Оставила сам јој шест слика за почетак. Једна пак креаторка, пореклом из Брчког, одушевљена је мојим стајлингом с мотивима еротских слика“, смешка се Тијана.

Упркос „разводу“, неће ништа лоше рећи о бившем импресарију, мада није било користи од сарадње јер она није, ко зна из којих разлога, била сувише заинтересована за продају слика, на шта се уговором обавезала. 

„Понуђено ми је и да у Француској током школског распуста сликам за познатог купца велике формате, два пута три метра. Прихватљивије ми је да будем у Паризу него у Кану јер имам рођаке у француској престоници и обезбеђен бесплатан смештај, што је врло битно. Важно је да крене продаја, а онда су ту нове могућности“, непроправљиви је оптимиста.  

Тијану је изненадило колико је САД, самопрокаламована „земља слобода“, заправо закопчана. Често су је посетиоци изложбе питали одакле црпи инспирацију за своја платна с еротским мотивима, а кад би рекла – из сопственог искуства и визије, одушевљавали се њеном отвореношћу и неконвенционалношћу. Једна дама јој је донела кафу и током разговора признала колико су њени земљаци конзервативни. Рецимо, она живи у складном браку већ тридесетак година, али је супруг никад није видео голу јер пре свлачења и одласка у кревет обавезно гаси светло. 

А она већ може сасвим компетентно да прави културолошке паралеле између Новог света и Старог континента.

„Американци су изненађујуће стидљиви, док су Французи луди за сексом и изузетно сам их интригирала. Пуни су питања и одушевљени што жена ради слике с еротском тематиком јер сматрају то одразом њене слободе. Занимало их је и размишљам ли да променим боју пути актера или можда, сликам истополне особе у љубавном заносу. Предлагали су, такође, да дођем и сликам у Француској да бих избегла папиролошке проблеме приликом изношења слика из земље. Пуни су идеја и још чекам да ми се све искристалише у глави“, признаје је уметница, која је паралелно и професорка бечејске осмољетке „Здравко Гложански“.

За Београд је спремила 15 нових експоната формата 100 пута 70 центиметара, а ако буде места, поставиће и шест, већ виђених у Њујорку.

„Баш сам знатижељна шта ће произаћи из тог перформанса јер се код нас, осим „Дневника“, нисам успела пробити у медије“, вајка се уметница. 

Властимир Јанков