Šta ovogodišnje osmake očekuje dogodine u gimnazijama

Ovogodišnje osmake, koji se odluče za gimnazijsko školovanje , u septembru će dočekati sve ono što je u dosadašnjim gimnazijama bilo dobro, to jest škole koje će ih pripremati za akademsko obrazovanje na opštem, prirodno - matematičkom i društveno jezičkom smeru, ali i mnogobrojne novine, koje će, posle više neuspelih pokušaja minulih godina i gimnazije uvesti u 21. vek - kaže predsednik Zajednice gimnazija Srbije i potpredsednik Radne grupe za unapređivanje gimnazijskog obrazovanja dr Radivoje Stojković. - Početkom godine, na inicijativu ministra prosvete Mladena Šarčevića, formirana je Radna grupa, koju čine predstavnici Ministarstva prosvete i Zajednice gimnazija Srbije i konačno smo se dogovorili o svim neophodnim izmenama u gimnazijskom školovanju.

Po rečima dr Stojkovića već se uveliko radi na inoviranju nastavnih programa svih predmeta, a značajne promene dogodiće se i sa nastavnim planom.

- U deo programa uvodi se princip izbornosti, tako da će, pored i do sada obaveznih izbornih predmeta - građanskog vaspitanja i veronauke, od jeseni gimnazijalci već u prvom i drugom razredu birati još dva izborna programa - kaže dr Stojković. - Na spisku Ministarstva prosvete biće šest ovakih programa: jezik, mediji i kultura; pojedinac, grupa i društvo; zdravlje i sport; obrazovanje za održivi razvoj; primenjene nauke i umetnost i dizajn. Od ovih programa, svaka gimnazija izabraće četiri koje će nuditi svojim učenicima. Učenik će u prvom razredu izaberati dva, a u drugom će moći da nastavi da sluša ta dva, ili izabere druga dva. Svaki od ovih programa biće zastupljen s po jednim časom nedeljno.

U trećem i četvrtom razredu kao izborni programi ostaju obrazovanje za održivi razvoj; umetnost i dizajn, a primenjene nauke granaju se na one usmerene ka medicinskim i one usmerene ka tehničkim naukama. Pored toga, izborni programi biće i osnove geopolitike; ekonomija i biznis; religije i civilizacije; metodologija naučnog rada i savremene tehnologije. Od ovih devet programa, svaka gimnazija izabraće pet koje će ponuditi svojim učenicima, a učenik će opet izabrati dva, ali ovaj put posle godinu dana neće moći da ih menja, nego će ih slušati dve godine i to dva časa nedeljno.

I mada ove novine u gimnazije uvode neke nove programe po rečima dr Stojkovića, niko od trenutno zaposlenih u gimnazijama neće ostati bez posla. Naime, kako je većina novouvedenih izbornih programa interdisciplinarna, već prema nastavnim sadržajima, predavaće ih različiti, a već postojeći nastavnici. Pored toga, dodatni časovi u nastavničkoj normi pojaviće se i zbog vežbi, na kojima će se odeljenja deliti na pola.

- Za izborne programe formiraće se grupe od minimum 15 učenika i naravno, ocene će ulaziti u prosek-kaže dr Stojković. - U prvom i drugom razredu ova dva časa izbornih programa biće 32. i 33. u nedeljnom rasporedu, to jest biće dva časa nedeljno više nego sada, što nije neko naročito opterećenje, jer naši gimnazijalci sada imaju manje časova nego većina njihovih vršnjaka u drugim evropskim državama, gde nedeljno opterećenje ide i do 40 časova nedeljno. Druga dva časa izbornih programa, koja se pojavljuju u trećem i četvrtom razredu, neće dodatno opteretiti učenike, jer su dobijena preraspodelom postojećih časova, kako zbog toga što su dosadašnja dva predmeta u četvrtom razredu, sociologija i ustav sa pravima građana, spojena u jedan, tako i zbog druge velike novine , a to je uvođenje vežbi u nastavu nekih predmeta. A vežbe će u drugom, trećem i četvrtom razredu gimnazijalci imati iz biologije, hemije, fizike i stranih jezika, oni na društveno jezičkom smeru imaće i iz filozofije u trećem razredu, dok će u svim razredima računarstvo i informatika, umesto dosadašnjih teorijskih časova i blok nastave, biti zastupljeni samo sa vežbama. Na ovim vežbama će se odeljenja deliti na grupe od po 15 učenika.

- Pojačana je i nastava matematike i to tako što će u trećem i četvrtom razredu ovaj predmet biti zastupljen, umesto sa dosadašnja dva, sa tri časa nedeljno, a u prirodno matematičkom će u četvrtom , umesto sa dosadašnja četiri, biti zastupljen sa pet časova nedeljno - kaže dr Stojković. - Razlog za ovo leži u činjenici da je matematika obavezan predmet na maturi za sve gimnazijalce, kao i srpski jezik. Pored ova dva obavezna, za maturu će gimnazijalci birati još jedan predmet i sva tri će polagati pismeno. Novina je i da će đaci birati da li će na maturi polagati testove sa zadacima srednjeg ili naprednog nivoa. Za učenike koji se odluče za srednji nivo, matura će biti samo završni ispit na kraju gimnazijskog školovanja, dok će onima koji se odluče za napredni nivo to biti i ulaznica za fakultet. S obzirom na to da će fakulteti moći da traže i polaganje dodatnih predmeta pri konkurisanju, gimnazijalci će moći da izaberu i dodatna dva predmeta, koje će polagati na maturskom ispitu, već prema tome koji fakultet žele da upišu.

Ova matura biće državna, to jest testovi će biti isti u celoj državi i polagaće je svi u isto vreme, a prvi će biti današnji prvaci u gimnazijama.

D. Devečerski