Koncert Dečanskog u Sinagogi: Tri decenije crkvenog pojanja

Pod upravom dirigentkinje Tamare Adamov Petijević više od 60 pevača sa solistkinjama Radoslavom Vorgić Žužovan i Ljiljanom Lišković na ovom slavljeničkom nastupu, koji počinje u 19.30, publici će podariti izbor kompozicija horske srpske i ruske duhovne i svetovne muzike u rasponu od 14. do 21. veka.

Među njima izdvajaju se „Ninje sili“ Kir Stefana Srbina, najstariji  zapis srpske duhovne muzike i himna Bogorodici iz 16. veka, a ekskluzivno će biti izvedeno i osam savremenih kompozicija iz službi raznim srpskim svetiteljima.

Reč je o obradama sremskokarlovačkog crkvenog pojanja, koje su specijalno za ovu priliku, na poziv Tamare Adamov Petijević, aranžirali mladi kompozitori koji su bili ili su još uvek članovi hora.

Sve pesme predviđene programom imaju neku simboliku: ili su izvedene na takmičenjima, deo su nekih jubileja ili su nam iz nekog drugog razloga drage, kaže za „Dnevnik” Tamara Adamov Petijević.

Pošto se naši jubilarni koncerti podudaraju s godišnjicom rođenja kompozitora Pavela Česnokova, nastavila je naša sagovornica, uvek se na repartoaru nađe i nešto od njegovih dela, pa će tako biti i sad.

Ovog puta beležavamo i 95 godina od osnivanja Ženskog muzičkog udruženja u Novom Sadu. Zarad uspomene na njih, na našem koncertu ženski hor pevaće odlomak iz „Liturgije za ženski hor“ Svetolika Pašćana, koji je i vodio to udruženje od 1922. do početka Drugog svetskog rata, najavila je Adamov Petijević.

Za tri decenije rada Hora, koji se, osim na bogoslužbenom, ogledao i na koncertnom, misionarskom i edukativnom planu, kroz njega je prošlo više od četiri stotine pevača.

Stotinama se meri i broj nastupa, sa kojih su sačuvani video i audio zapisi, koji će, uz ostalu obimnu arhivsku građu, biti podloga za dokumentarni film o horu, čiji završetak se očekuje do kraja godine.

Naš hor je specifičan po tome što, osim liturgija, peva bdenija, akatiste i druga manje uobičajena bogosluženja, objašnjava dirigentkinja i dodaje da je Hor osnovan u Novom Sadu pri Sabornom hramu 1987. godine.

Obeležavanje jubileja Hora "Sveti Stefan Dečanski" finansijski su pomogli Uprava za kulturu Grada Novog Sada i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

Često nastupi anasambala imaju i humanitarnu dimenziju. I ovog puta je tako: ulaznica za nedeljni koncert biće ustvari prilog za centar „Živeti uspravno“.

Osnivač je istoričar Aleksandar Petijević, koji je kao šesnaestogodišnjak pevao u Sabornoj crkvi sa starijim sugrađanima, podsetila je Adamov Petijević.

Kako je dalje kazala, njegova ideja - da se oformi crkveni hor sastavljen od mladih ljudi - pokazala se kao izuzetno dobra.

Ipak, nije bilo jednostavno raditi u to vreme. Crkvena muzika se nije izučavala na akademijama, nigde nismo mogli da je čujemo ni da dođemo u dodir s notama. Stoga su nam Muzikološki institit SANU i profesori Danica Petrović i Dimitrije Stefanović bili izvori notnog materijala, podsetila se sagovornica „Dnevnika“. Mnogo toga sam „skidala“ s kaseta i CD-a, kazala je ona u nastavku, a posle smo stupili u kontakt sa Rusima u emigaciji i Moskvi gde su osamdesetih godina počela da se izdaju reprint izdanja nota s početka 20. veka.

Prvi dirigent hora bio je Bogdan Đaković, ali se on relativno kratko zadržao na poziciji horovođe.

Tamara Petijević, tada studentkinja, kao pevač se horu priključuje 1988. da bi, kada se ukazala potreba za tim, počela i da diriguje i to radi uspešno gotovo tri decenije.

Iako osnovan pri Sabornoj crkvi, „Dečanski“ nikad nije bio hor određenog hrama.

Pevao je gotovo u svim novosadskim crkvama, najduže u Nikolajevskoj i Almaškoj, a od 2011. to čini u Donjoj crkvi u Karlovcima.

Česti su gosti u fruškogorkim manastirima, ali i svetinjama u drugim krajevima zemlje. Nedavno su se vratili s Kosova, gde su pevali u Pećkoj patrijaršiji i manastiru Visoki Dečani. Ne mogu, kažu, na sve pozive ni da odgovore.

Brojna su gostovanja „Dečanskog“ i u inostranstvu – tri puta je samo bio u Rusiji – a iza sebe ima i 15 audio izdanja.

No, uprkos svim tim dostignu?ima i rezultatima na polju crkvene muzike, hor nema prostor za probe i dovijaju se na razne načine ne bi li pronašli kutak za pevanje.

Najčešće to čine u Muzičkoj školi „Isidor Bajić“, a dešava se da im i kulturno-umetnička društva izlaze u susret.

Nedostatak prostora za rad, predstavlja problem i za horsku dokumentaciju, koja se nalazi po stanovima članova hora i dirigenta.

To, međutim, nije prepreka za uspšne nastupe i nagrade. Poslednja u nizu je letošnji Gran pri na međunarodnom festivalu horova u Kragujevcu.    

Z. Milosavljević