Predsednik veća u Hagu: Nema dokaza da je cilj bio genocid

"Veće je utvrdilo da je postojao udruženi poduhvat da se muslimani i Hrvati trajno ukolone sa terirorije, deporatacijam, prisilnim iseljavanjem, zastrašivanjem...Ocenivši izjave i ponašanje politčkog rukovodstva BiH i Srba, dokazi ne idu u prilog da je genocid bio cilj udruženog zločinačkog poduhvata", rekao je Ori.



Na početku čitanja presude, Ori je naveo da saopštava samo rezime presude, odnosno da iznosi zaključke sudskog veća i činjenične i pravne konstatacije.



Sudija je prethodno pročitao zaključke koji se odnose na više tačaka optužnice navodeći da je veće utvrdilo da su fizicki izvršioci izvršili radnje koje su po definiciji genocid nad bosanskim muslimanima u Srebrenici. 



Oni su kako je rekao, nameravlali da unište muslimane u Srebrenici koji su čilini deo zašticene grupe. 



"Nad njima su počinjena klrivicna dela genocida, istrebljivanja, premeštanja, ubistava", naveo je sudija.

Nakon pauze prekinuto suđenje zbog Mladićeve vike

Suđenje Ratku Mladiću je nakratko  prekinuto kako bi se okrivljeni udaljio iz sudnice, jer je, kako je preneto, vikao i psovao. Petominutna pauza koju je je Ori odredio na zahtev Mladićeve odbrane usled visokog krvnog pritiska okrivljenog, je produžena i trajala bezmalo pola sata. Mladić je, kako mediji prenose, izricanje presude do pauze pratio uz osmeh, noseći na reveru Natalijinu ramondu. Reč je o simbolu povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu. Natalijina ramonda je biljka koja je u narodu poznata kao vaskršnji cvet, a ime je dobila po kraljici Nataliji Obrenović.

  Sudsko veće, uz izuzetak sudije Orija, nije našlo da je bilo genocidne namere u šest opština - Foča, Ključ, Kotor-varoš, Prijedor, Sanski most, Vlasenica - koje su u optužnici navedene pod tačkom 1. 



Takođe je rekao da je veće konstatovalo da je u više opština počinjena deportacija i prisilno preseljenje (Banjaluka, Bijeljina, Foca, Ilidža, Novi Grad, pale, prijedor, Rogatica, Sanski Most, Sokolac, Vlasenica).



Veće je, kako je dodao, konstatovalo da je bilo zločina protiv čovečnosti i masovnih pogubljenja bosanskih muslimana, da su izvršioci pokazivali pokazivano malo ili nimalo humanosti i nečovečna postupanja.



U logorima, kako je naveo, nije bilo dovoljno hrane i vode, sanitarni uslovi su bili loši, zatočenici su premlaćivani ponekad i gvozdenim bokserima, primoravani su da jednu druge siluju i da međusobno pod prisilom vrše i druge polne radnje.



Orije je naveo da su mnoge muslimanke silovane, od kojih su neke imale tek 12 godina.



Kada je u pitanju tačka optužnice koja se odnosi na Sarajevo, veće je prema rečima suđe, utvrdilo da su pripadnici sarajesko-romanijskog korupsa širili teror i zastrašivali stanovništvo, da počinili ubistva civila i zločin protiv čovečnosti,.



Od sredine maja 1992 do novembra 1995. godine namerno je granatirano i snajperskim hicima gađano stanovnišvo Sarajeva i to često na lokacijama gde je bilo malo ili nimalo vojnih objekata. 



Mnogi od njih su ubijeni dok su šetali sa decom, išli u prodavnicu...



Na Markalama je ubijeno 48 civila a ranjeno najmanje 140.



Kada je u pitanju Srebrenica, pripadnici srpskih snaga su poubijali nekoliko hiljada bosanskih muslimana za samo nekoliko dana, koje su prethodno mučili, psovali i terali ih da pevaju sprske pesme, rekao je Orije.



Veće je utvrdilo da su fizički izvrsisoci počinili radnje genocida nad bosanskim muslimanima, progona, ubistva kao i nehuimano delo prisilnog premeštanja.



Očekuje da će na kraju čitanja presude, po 11 tačaka optužnice, sudija Orije saopštiti odluku sudskog veća o Mladićevoj odgovornosti i krivici za počinjene zločine.

Počelo čitanje presude, Mladić u sudnici, gužva u Hagu

HAG: U Haškom tribunalu počelo je čitanje prvostepene presude ratnom komadantu Vojske Republike Srpske, generalu Ratku Mladiću po optužnici koja ga tereti za genocid nad muslimanima i druge ratne zločine.

Mladić prisustvuje čitanju presude, koju saopštava predsednik sudskog veća, sudija Alfons Orije.



Tek po čitanju izreke presude, Orije će saopštiti kaznu.

Srpska trobojka u Hagu

Uoči početka suđenja, kako su mediji izvestili, pre zgradom Tribunala pojavio se muiškarac koji je nosio srpsku trobojku.

Tamo su već stajali brojni članovi udruženja iz BiH koja prate izricanje presude, javljaju mediji. Reagovala je Bakira Hasečić, predsednica Udruženja „Žena-žrtva rata“, koja je pokušala da otme zastavu. Intervenisala je obližnja policija koja je smirila situaciju.

„Idi odavde i ne provociraj“, kazala je Hasečićeva neimenovanom muškarcu.

Orijeovo veće je odbilo zahtev Mladićevih branilaca da razmatra njegovu procesnu sposobnost (sposobnost da učestvuje u postupku) kao i da odloži izricanje presude, jer smatra da ti zahtevi nisu osnovani.

Glavni lekar pritvorske jedinice Pol Falke je zabranio posete lekara Mladiću do izricanja presude, „jer to može da naškodi njegovom zdravlju“.

S druge strane, Mladićeva odbrana svakodnevno insistira na poseti i pregledu sprskih lekara, koji su uvidom u njegovu medicinsku dokumentaciju dali mišljenje da je Mladić životno ugrožen.

Tribunal, inače, prestaje da radi 30. novembra, nakon 24 godina od formiranja, a postupke po žalbama, revizije i izvršenje kazni u njegovo ime ubuduće će vršiti Mehanizam za krivične sudove sa sedištem u Hagu.

Haško tužilaštvo je u završnoj reči u decembru 2016. godine zatražilo od sudskog veća da Mladića osudi na doživotni zatvor, uz obrazloženje da bi kraća kazna bila „uvreda za žrtve, žive i mrtve i uvreda za pravdu“, dok je odbrana tražila oslobađajuću presudu.

Suđenje generalu VRS počelo je u maju 2012. godine, a okončano 15. decembra 2016. godine.

Mladić je uhapšen u maju 2011. godine, nakon 12 godina skrivanja u okolini Lazarevca i izručen Hagu.

Vlada Srbije nedavno je na zahtev njegovih branilaca i porodine dala garancije za Mladićevo puštanje na privremenu slobodu iz pritvora Haškog tribunala radi lečenja, a odgovor Haga se i dalje čeka.

Haško tužilaštvo je 25. jula 1995. godine Tribunalu podnelo prvu optužnicu protiv Ratka Mladića na kojoj je bio zajedno sa prvim predsednikom Republike Srpske Radovanom Karadžićem. 

Optužnica je više puta proširivana, a konačno je precizirana 2002. godine. Budući da su u razmaku od tri godine uhapšeni da im je suđenje počelo u razlčitim periodima optužnice protiv su njih razvojene i sudilo im se u odvojenim postupcima.

Karadžić u martu 2016. godine prvostepeno osuđen na 40 godina zatvora i čeka pravosnažnu odluku Tribunala u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu.

Kao vrhovni komandant srpskih snaga u Bosni i Hercegovini Mladić je optužen za planiranje, podsticanje i naređivanje svih zločina koje su njegovi potčinjeni izvršili.

Prema haškoj optužnici od 8. novembra 2002. godine, Mladić se tereti za genocid, progone, istrebljenje i ubistva, deportacije i nečovečno postupanje, navodno terorisanje civila, okrutno postupanje, napade na civile, uzimanje talaca iz redova osoblja mirovne misije UN-a.

Pod njegovom komandom, kako se tvrdi u optužnici, ubijeno je oko 7.000 muslimanskih zarobljenika na području Srebrenice. 

Mladića terete i za granatiranje Sarajeva, kao i za logore „Omarska“, „Keraterm“, „Manjaca“ i „Trnopolje“.

U delu optužnice koji se odnosi na zločine u opštinama koje su bosanski Srbi smatrali svojom teritorijom ostaje isti broj opština - šest je pre dve godine uklonjeno iz optužnice (Bihać-Ripac, Bosanska Gradiška, Doboj, Gacko, Nevesinje i Teslić), a šest novih dodato (Hadžići, Ilidža, Novo Sarajevo, Pale, Sokolac i Trnovo).

Iako je zadržala isti broj opština, izmenjena optužnica oslanja se na već ranije presudene slučajeve procesuirane u Haškom tribunalu.

Mladić je tokom suđenja negirao krivicu a sa timom svojih branilaca pokušao da ospori navode tužilaštva i iskaze svedoka.

Budući da je lošeg zdravstvenog stanja, njegova porodica i branioci su tražili da mu se omogući lečenje na slobodi, ali Haški tribunal te zahteve do danas nije usvojio.