Председник већа у Хагу: Нема доказа да је циљ био геноцид

"Веће је утврдило да је постојао удружени подухват да се муслимани и Хрвати трајно уколоне са терирорије, депоратацијам, присилним исељавањем, застрашивањем...Оценивши изјаве и понашање политчког руководства БиХ и Срба, докази не иду у прилог да је геноцид био циљ удруженог злочиначког подухвата", рекао је Ори.



На почетку читања пресуде, Ори је навео да саопштава само резиме пресуде, односно да износи закључке судског већа и чињеничне и правне констатације.



Судија је prеthodno прочитао закључке који се односе на више тачака оптужнице наводећи да је веће утврдило да су физицки извршиоци извршили радње које су по дефиницији геноцид над босанским муслиманима у Сребреници. 



Они су како је рекао, намеравлали да униште муслимане у Сребреници који су чилини део заштицене групе. 



"Над њима су почињена клривицна дела геноцида, истребљивања, премештања, убистава", навео је судија.

Након паузе прекинуто суђење због Младићеве вике

Суђење Ратку Младићу је накратко  прекинуто како би се окривљени удаљио из суднице, јер је, како је пренето, викао и псовао. Петоминутна пауза коју је је Ори одредио на захтев Младићеве одбране услед високог крвног притиска окривљеног, је продужена и трајала безмало пола сата. Младић је, како медији преносе, изрицање пресуде до паузе пратио уз осмех, носећи на реверу Наталијину рамонду. Реч је о симболу поводом Дана примирја у Првом светском рату. Наталијина рамонда је биљка која је у народу позната као васкршњи цвет, а име је добила по краљици Наталији Обреновић.

  Судско веће, уз изузетак судије Орија, није нашло да је било геноцидне намере у шест општина - Фоча, Кључ, Котор-варош, Приједор, Сански мост, Власеница - које су у оптужници наведене под тачком 1. 



Такође је рекао да је веће констатовало да је у више општина почињена депортација и присилно пресељење (Бањалука, Бијељина, Фоца, Илиџа, Нови Град, пале, приједор, Рогатица, Сански Мост, Соколац, Власеница).



Веће је, како је додао, констатовало да је било злочина против човечности и масовних погубљења босанских муслимана, да су извршиоци показивали показивано мало или нимало хуманости и нечовечна поступања.



У логорима, како је навео, није било довољно хране и воде, санитарни услови су били лоши, заточеници су премлаћивани понекад и гвозденим боксерима, приморавани су да једну друге силују и да међусобно под присилом врше и друге полне радње.



Орије је навео да су многе муслиманке силоване, од којих су неке имале тек 12 година.



Када је у питању тачка оптужнице која се односи на Сарајево, веће је према речима суђе, утврдило да су припадници сарајеско-романијског корупса ширили терор и застрашивали становништво, да починили убиства цивила и злочин против човечности,.



Од средине маја 1992 до новембра 1995. године намерно је гранатирано и снајперским хицима гађано становнишво Сарајева и то често на локацијама где је било мало или нимало војних објеката. 



Многи од њих су убијени док су шетали са децом, ишли у продавницу...



На Маркалама је убијено 48 цивила а рањено најмање 140.



Када је у питању Сребреница, припадници српских снага су поубијали неколико хиљада босанских муслимана за само неколико дана, које су prеthodno мучили, псовали и терали их да певају спрске песме, рекао је Орије.



Веће је утврдило да су физички изврсисоци починили радње геноцида над босанским муслиманима, прогона, убиства као и нехуимано дело присилног премештања.



Очекује да ће на крају читања пресуде, по 11 тачака оптужнице, судија Орије саопштити одлуку судског већа о Младићевој одговорности и кривици за почињене злочине.

Почело читање пресуде, Младић у судници, гужва у Хагу

ХАГ: У Хашком трибуналу почело је читање првостепене пресуде ратном комаданту Војске Републике Српске, генералу Ратку Младићу по оптужници која га терети за геноцид над муслиманима и друге ратне злочине.

Младић присуствује читању пресуде, коју саопштава председник судског већа, судија Алфонс Орије.



Тек по читању изреке пресуде, Орије ће саопштити казну.

Српска тробојка у Хагу

Уочи почетка суђења, како су медији известили, пре зградом Трибунала појавио се муишкарац који је носио српску тробојку.

Тамо су већ стајали бројни чланови удружења из БиХ која прате изрицање пресуде, јављају медији. Реаговала је Бакира Хасечић, председница Удружења „Жена-жртва рата“, која је покушала да отме заставу. Интервенисала је оближња полиција која је смирила ситуацију.

„Иди одавде и не провоцирај“, казала је Хасечићева неименованом мушкарцу.

Оријеово веће је одбило захтев Младићевих бранилаца да разматра његову процесну способност (способност да учествује у поступку) као и да одложи изрицање пресуде, јер сматра да ти захтеви нису основани.

Главни лекар притворске јединице Пол Фалке је забранио посете лекара Младићу до изрицања пресуде, „јер то може да нашкоди његовом здрављу“.

С друге стране, Младићева одбрана свакодневно инсистира на посети и прегледу спрских лекара, који су увидом у његову медицинску документацију дали мишљење да је Младић животно угрожен.

Трибунал, иначе, престаје да ради 30. новембра, након 24 година од формирања, а поступке по жалбама, ревизије и извршење казни у његово име убудуће ће вршити Механизам за кривичне судове са седиштем у Хагу.

Хашко тужилаштво је у завршној речи у децембру 2016. године затражило од судског већа да Младића осуди на доживотни затвор, уз образложење да би краћа казна била „увреда за жртве, живе и мртве и увреда за правду“, док је одбрана тражила ослобађајућу пресуду.

Суђење генералу ВРС почело је у мају 2012. године, а окончано 15. децембра 2016. године.

Младић је ухапшен у мају 2011. године, након 12 година скривања у околини Лазаревца и изручен Хагу.

Влада Србије недавно је на захтев његових бранилаца и породине дала гаранције за Младићево пуштање на привремену слободу из притвора Хашког трибунала ради лечења, а одговор Хага се и даље чека.

Хашко тужилаштво је 25. јула 1995. године Трибуналу поднело прву оптужницу против Ратка Младића на којој је био заједно са првим председником Републике Српске Радованом Караџићем. 

Оптужница је више пута проширивана, а коначно је прецизирана 2002. године. Будући да су у размаку од три године ухапшени да им је суђење почело у разлчитим периодима оптужнице против су њих развојене и судило им се у одвојеним поступцима.

Караџић у марту 2016. године првостепено осуђен на 40 година затвора и чека правоснажну одлуку Трибунала у притворској јединици у Схевенингену.

Као врховни командант српских снага у Босни и Херцеговини Младић је оптужен за планирање, подстицање и наређивање свих злочина које су његови потчињени извршили.

Према хашкој оптужници од 8. новембра 2002. године, Младић се терети за геноцид, прогоне, истребљење и убиства, депортације и нечовечно поступање, наводно терорисање цивила, окрутно поступање, нападе на цивиле, узимање талаца из редова особља мировне мисије УН-а.

Под његовом командом, како се тврди у оптужници, убијено је око 7.000 муслиманских заробљеника на подручју Сребренице. 

Младића терете и за гранатирање Сарајева, као и за логоре „Омарска“, „Кератерм“, „Мањаца“ и „Трнопоље“.

У делу оптужнице који се односи на злочине у општинама које су босански Срби сматрали својом територијом остаје исти број општина - шест је пре две године уклоњено из оптужнице (Бихаћ-Рипац, Босанска Градишка, Добој, Гацко, Невесиње и Теслић), а шест нових додато (Хаџићи, Илиџа, Ново Сарајево, Пале, Соколац и Трново).

Иако је задржала исти број општина, измењена оптужница ослања се на већ раније пресудене случајеве процесуиране у Хашком трибуналу.

Младић је током суђења негирао кривицу а са тимом својих бранилаца покушао да оспори наводе тужилаштва и исказе сведока.

Будући да је лошег здравственог стања, његова породица и браниоци су тражили да му се омогући лечење на слободи, али Хашки трибунал те захтеве до данас није усвојио.