Potpisan ugovor o rekonstrukciji bezdanske prevodnice

Sa 3,5 miliona evra obezbeđenih od strane Evropske unije za ovaj deo projekta, konačno će se naći dovoljno novca i za rekonstrukciju prevodnice na Dunavu kod Bezdana.

Radovi koji će početi sledeće godine odnosiće se i na obnovu hidročvora Šebešfok, što će dovesti do boljeg protoka Bajskog kanala, unaprediće se rad sistema za odvodnjavanje, a kako je kanal Baja – Bezdan proglašen zaštićenim područjem prve kategorije u Gornjem Podunavlju, poboljšaće se i turistička ponuda na kanalu. Radovi bi, kako se predviđa, mogli potrajati sve do 2020. godine

Kako su pojasnili u nadležnom JP „Vode Vojvodine” ovaj projekat je od ogromnog značaja za hidrosistem DTD, kao i za plovidbu, revitalizaciju plovnih puteva, odbranu od poplava, ali Somborce su najave radova najviše obradovale zbog važnosti za turizam i očuvanje kulturne, tačnije tehničke baštine ovog kraja, koji je svojevremeno bio tehnološki i industrijski svetionik na slovenskom jugu. Možda upravo zbog toga, prevodnica u Bezdanu koja će se renovirati i ponovo funkcionalno osposobiti ušla je i u lokalne mitove kao što je onaj da je prvu dunavsku prevodnicu na srpskom toku Dunava projektovao i izgradio sam Ajfel, i pored lako proverljive činjenice da je genije metalnih konstrukcija u vreme izgradnje bezdanskog „čuda od tehnike“ bio tek golobradi mladić.

Johan Mihalik prvi je u Evropi koji je primenio sistem postavljanja temelja ispod površine vode. Isključivo sa najjednostavnijim pumpama za vodu koje je imao na raspolaganju u to vreme, pristupio je gradnji na način na koji niko do tada nije učinio. Upravo zbog toga proces izgradnje su pratili inženjeri iz cele Evrope, među kojima su se isticali engleski stručnjaci, koji su smatrali da pokušaj neće uspeti. Ipak poduhvat je uspeo tako što se cement pekao na licu mesta, a sama gradnja objekta koji je stajao tadašnjih 800.000 forinti, odvijala tako što je beton običnom napravom u gvozdenim sanducima spuštan pod vodu, gde su sanduci otvarani.

Naime, prevodnica u Bezdanu, koja je započeta 1855. godine, završena je godinu dana kasnije i prvi je objekat u Evropi gde je primenjeno podvodno betoniranje, pa već zbog toga ima opravdano mesto u svim svetskim enciklopedijama. Na samom gradilištu je organizovana fabrika betona, a betoniranje je trajalo neprekidno čak 90 dana i noći. Prevodnica, koja se ne koristi od 1995 godine, imala je kao i danas dva para dvokrilnih kapija na oba kraja komore, a sada služi samo za potrebe odbrane od velikih voda Dunava.

Ceo projekat je izveden pod nadzorom inženjera Johana Mihalika, o čemu svedoči i spomen - ploča postavljena nakon izgradnje na centralnom delu južnog zida komore same prevodnice. Sam tekst na ploči koja čak i za laike razbija mit o Ajfelu, napisan je na latinskom, a njen prevod glasi: „Za vreme vladavine cara Franje Josifa izgrađena je ova prevodnica. Jedina u Evropi izgrađena od betona, a pod pokroviteljstvom ministra trgovine viteza Togenburga i guvernera Komitata Koronina Kronberga. Podignuta je pod nadzorom inspektora Johana Mihalika od 1855. do 1856. godine.“

M. Miljenović