Đorđe Ivanović: Iz Mokrina ka fudbalskim visinama

Među jednog od njih, bez puno premišljanja, mogli bismo da svrstamo Đorđa Ivanovića, momka koji je juče proslavio 22. rođendan, kapitena Spartaka Ždrepčeve krvi i novopečenog reprezentativca Srbije, koji, sve je jasnije , jezdi ka fudbalskim visinama.. Pravo ni od kud, ovaj mladić iz Mokrina, iako je po rođenju Vukovarčanin, uleteo je u naš državni tim. V.d. selektora Mladen Krstajić, naime, naknadno ga je pozvao za utakmicu s Južnom Korejom i, pride, uveo ga na teren pred sam njen kraj, umesto Adema Ljajića.

„Iznenadio me je Krstajićev poziv, jer baš i nije čest slučaj da se u izabrani tim pozivaju fudbaleri koji igraju u srpskom prvenstvu, a pri tome još da nisu članovi Crvene zvezde ili Partizana“, na početku svoje zanimljive priče rekao je Ivanović.

„Očigledno je bilo da su mi devet postignutih golova i pet asistencija, koje sam ostvario u toku Superlige, bili najbolja preporuka. Iskreno, bilo mi je pomalo čudno kad sam se pridružio reprezentativcima... Velika većina od njih igra u poznatim evropskim timovima, ja sam stigao iz Spartaka, ali su me odlično prihvatili i svojevrsnu nelagodu brzo sam pregrmeo. A onda sam još i debitovao u dresu s grbom Srbije na grudima, što je bio moj dečački san. Nema veze što sam tek minut proveo na terenu, što to TV kamere i nisu registrovale, bilo mi je to važno zbog mene samog, kao potvrda da u životu nema nemogućih stvari.“

Upalila mi se neka sijalica...

Da li je postojao neki određeni trenutak u kojem ste shvatili da vam je mesto polušpica predodređeno?

„Ne znam ni sam. Išao sam na trening pred susret s Mačvom i, i sada se naježim kada se toga setim, kao da mi se u glavi upalila neka sijalica. U jednom sekundu sam shvatio da treba da se opustim na terenu i već u susretu sa Šapčanima delovalo je, čini mi se, kao da imam iza sebe barem 300 utakmica u nekom jakom timu. Odigrao sam dobro, ma - brutalno, prvo poluvreme, a onda je naišao novi pad u nastavku. Nekih dvadeset minuta sam bio očajan, kad je dosuđen penal za nas. Postigao sam gol, ponovo se podigao i sve je krenulo u nekom novom, za mene prelepom smeru.“

Upravo na stranicama “Dnevnika”, pre nekoliko dana, pojavila se i informacija kako su Mokrinčani izuzetno ponosni na vas. Postali ste, kako rekoše, prvi fudbalski reprezentativac iz ovog sela. A kako vi o tome razmišljate i osećate li tu njihovu pažnju?

„Nisam još, nažalost, bio u prilici da stignem u Mokrin. Obaveze koje imam prema Spartaku to mi nisu dopustile, ali, evo, baš posle ovog našeg razgovora, odlazim kući. Svejedno, imam tamo puno drugara i prijatelja, čujemo se mi redovno telefonom i znam za ta njihova, mokrinska razmišljanja. I meni je srce puno, šta drugo da kažem?“

Zanimljivo je da ste tek uoči početka ovogodišnje sezone zaigrali na novom mestu u timu. Kako je do toga došlo?

„Igrao sam ranije po krilnim pozicijama i na njima sam se dobro osećao. Međutim, kad je Aleksandar Veselinović preuzeo Spartak ŽK, uvideo je da mi pozicija polušpica mnogo više odgovara i rešio da me prekomanduje na nju. U početku sam se složio s tim rešenjem, ali već posle nekoliko utakmica situacija se promenila. Osećao sam se veoma loše, jer sam bio kao izgubljen, istraumiran i ljut... Slabo sam igrao i činilo mi se da je to kraj neke moje sanjane karijere. Opraštao sam se tih dana od fudbala, nisam ni sa kim pričao, ali sam onda rekao samom sebi: - Ma, igraću to što šef od mene traži!.“

I, šta se tada desilo?

„Veselinović je, tako ispada, verovao mnogo više u mene, nego što sam ja imao takvo poverenje u sopstveni kvalitet. Uradio sam onako kako sam samom sebi sugerisao i ubrzo, čak i na sopstveno iznenađenje, počeo sam da uživam u novoj ulozi. Lopta je često bila kod mene, a tip sam igrača koji to voli. Osećao sam se puno bolje na terenu, čak toliko da danas, kada bi mi neko rekao da se vratim na staru poziciju u timu, ne bi bilo šanse da se s tim složim.“

Spartak ŽK je sada treći na tabeli, da li ste očekivali ovakav domet tima čiji ste kapiten?

„Pre svega, kapiten je, kada je u igri, Vladimir Torbica. Kada on ne igra, ja sam po stažu najstariji i zbog toga nosim traku oko ruke. Što se plasmana tiče, mislio sam pre početka prvenstva da ćemo se boriti za opstanak. Letos nas je napustilo nekoliko važnih prvotimaca, a stigli su još neafirmisani mladići, od kojih neki, poput Stefana Hajdina, nisu ni nastupali u Superligi. Trener Veselinović nas je, međutim, sjajno ukomponovao, sve konce unutar ekipe drži u svojim rukama i sada znam i mogu to da tvrdim, da je on najbolji stručnjak za rad s mladim igračima. E, sad, pitanje je koliki su nam dometi...“

Po vama, koliki su, zaista?

„Možemo da ostanemo treći! Imamo kvalitet za to, ali će sve zavisiti od zimskog prelaznog roka i od toga ko će ostati, a ko će i da li će napustiti tim. Mladi smo, imamo super atmosferu i, kada bi sve bilo idealno i kada ne bi ništa menjali u sastavu, mogli bi i na kraju da stignemo do trećeg mesta. Ipak, mnogo je faktora od kojih to zavisi, ali je važno to što sada uživamo i gradimo sopstvena fudbaska imena, ali i status Spartaka“, istakao je Đorđe Ivanović, fudbaler o kojem će se, ubeđeni smo u to, puno pričati i u budućnosti.

Aleksandar Predojević