Bačkopalanački stomatolog dr Vojislav Vasiljević ima najlepši vrt u Srbiji
Kada je pre nešto više od decenije u svom dvorištu ovdašnji stomatolog dr Vojislav Vasiljević zasnovao porodični vrt, nije ni slutio da će mu okućnica postati tesna.
Oni koji su posetili dom Vasiljevića kažu da su stekli utisak da se nalaze u rajskom vrtu, posebno što malo ko očekuje da će u Bačkoj Palanci videti i doživeti nešto ovako lepo. Da je zbilja reč o lepoti svedoče i brojna priznanja stručnjaka, a 2013. godine jedna stručna revija proglasila je ovaj vrt za najlepši u Srbiji, pa je vrtlar - stomatolog dobio i nagradno putovanje u Holandiju. Tamo se u aprilu 2014. godine otvarao veliki vrt povodom tamošnjeg praznika Dana holandske kraljice, a palanački doca je i danas pun utisaka. Prošle godine Vojislav je dobio specijalno priznanje lokalne samouprave za vrt po kome se, eto, pročula cela Bačka Palanka.
„Naš porodični vrt prostire se na 10 ari, a podeljen je u tri celine“,počinje priču dr Vasiljević. „Prvi, najstariji deo vrta vremenom je pretrpeo najveće promene, a za njega kažem da je u japanskom stilu. U njemu se nalaze biljke kao što je, na primer, japanski javor i to nekoliko vrsta, uglavnom crvenolisti. Dominantna je i ruska maslina dafina, vrlo lepo drvo koja ima list vrlo sličan pravoj maslini. U tom delu je i nekoliko topijara. To su velike biljke čija forma je dobijena radikalnim orezivanjem. U drugom, novom delu vrta nalaze se dve celine, a u jednom delu dominiraju mediteranske biljke. U centralnom delu, jednog od delova, nalazi se maslina koja je, naravno u zemlji. Ove godine smo, verovatno jedini u Vojvodini, iz sopstvenog vrta brali i jeli masline, a nabrali smo sigurno preko pet kilograma. U drugom delu nalaze se dve dve velike kanarske palme koje su visoke preko tri metra. Arizonski čempresi u stubastoj formi čine ovaj deo vrta dominantnim i daju mu tu otmenu dimenziju koja prostor čini većim. U vrtu se nalazi preko 70 različitih vrsta biljaka, polovina je u zemlji, a polovina u saksijama.“
Vrt Vojislava Vasiljevića Foto: Dnevnik.rs
Stalno u zemlji rastu, pored ostalih vrsta, beli šarenolisni javor, bela japanska vrba, pa palma, klematisi, raznih boja, a pet vrsta bršljana, arizonski čempresi. Srebrne smrče, dafina, lovor višnja, mediteranski lovor, japanska jabuka, maslina... U saksijama su madagastarski jasmin, hibiskusi, plumbago plavi, bogumile, casia corumbosa (sena od koje se pravi čaj), drva života, olijanderi, vatreni grm...
„Sa ovim brojem biljaka ovaj vrt bi trebao da bude duplo veći ali, nažalost, nije“, konstatuje Vasiljević. „Biljke su zbog relativno malog prostora redovno orezivane da ne bi rasle haotično i gušile jedna drugu. To bi stvorilo neurednu sliku samog vrta, pa je on zato kao vrt sa germanskom notom gde su forme strogo određene i svedene. Teme vrta se ponavljaju i daju mu dinamičnost, a u koloritu se izbegava šarenilost. Boje sezonskog cveća se menjaju svake godine. Ipak, uvek je jedna boja dominantna, a prati je jedna ili najviše dve komplementarne boje koje pojačavaju efekat ove dominantne.
Vrt sa milion lukovica lala
Dr Vasiljević predlaže svima koji mogu sebi da priušte, a potom su još i ljubitelji vrtova i cveća, da posete Holandiju i vide vrt sa milion lukovica lala, ili Ostro cveća u Bodenskom jezeru. Ili, da ljubitelji pejzažne arhitekture posete Dvorac u predgrađu Berlina sa vrtom iz XVII i XVIII veka što je original, a svi vrtovi u Ameriici i Aziji samo su kopije. Oduševljen je parkovima u Karlovim Varima, a koliko su ljubitelji prirode razvili kulturu lepog iz prirode, navodi podatak da, na primer, u Japanu hiljade i hiljade (ma, milioni!) danima i mesecima čekaju da procveta sakura, a predivan cvet japanske trešnje traje samo sedam dana.
Svaki dan u sezoni ovde provodim po dva sata, a vikendom duplo više. Pomažu mi i članovi porodice, ali samo jedan, odnosno ja, komanduje. Svi ostali koji rade u vrtu moraju da prate, jer se neorganizovanost u vrtu ne toleriše. Prehranu i zalivanje biljaka radim sam, jer ne sme da se desi dupliranje, što bi biljke uništilo. Probušio sam dva plitka bunara, jer od proleća do jeseni koristimo ogromne količine vode. Dešava se da saksijsko cveće moram dnevno zaliti i sa 60 kanti vode, odnosno po 30 puta moram hodati od bunara do saksija.“
Sagovornik kaže da pojedine vrste, posebno mediteranske, u uslovima naše klime mogu da izdrže zimske minuse do pet stepeni ispod nule, ali samo jedan dan. Zato je, veli, izgradio svojevrsnu kućicu u kojoj boravi preko zime najosetljivija vrsta, a kućica se greje na taj način što koristi, a to je video u Nemačkoj, grejače za odmrzavanje oluka. U jednom delu su i začinske, egzotične, mediteranske biljke, a želja mu je da napravi jedno mesto u kome će i zimi boraviti citrusi, naranye, limunovi... Pošto mu je vrt oko kuće u cveću postao tesan uzeo je od opštine u arendu parcelu u neposrednoj blizini Bačke Palanke. Tamo je posadio mali voćnjak, planira da i tamo raširi deo biljaka iz vrta, ali i da nabavi nove. Počeo je projekat izradnje energetske piramide koja će grejati tokom zime biljke koje će biti u njoj. Još je nije završio, a dimenzije su 8,5 puta 8,5 sa šest metara visine. Čuo je i pročitao da su takve piramide, ustvari energetski objekti, tačnije stvaraju energiju koja može da spasi biljke niskih temperatura. Da bi ugođaj u njegovom vrtu bio potpun kupio je dva bela carska pauna koje, dok ne ojačaju, odgaja jedan čovek u Kuli.
Vrt Vojislava Vasiljevića Foto: Dnevnik.rs
„Kao veliki ljubitelj umetnosti i estetike ordinaciju u kojoj radim pretvorio sam u svojevrsni umetnički prostor“, dodaje Vojislav.“Tu provodim dosta vremena i zato mi je važno da to bude prostor u kome se pacijenti i ja dobro osećamo. Pacijenti koji dođu iz inostranstva prijatno se iznenade, jer očigledno nešto ovako u Srbiji nisu očekivali. Predložio sam i nadležnima u lokalnoj samoupravi, kada im dođu delegacije, naročito iz inostranstva, umesto da ih vode po raznim jadama i restoranima, neka upriliče dolazak u moje dvorište. Tu ima šta da se vidi, a gosti će shvatiti da mi nismo domaćini koji im nude samo hranu i piće, već i kulturu. Umetnost je večna i stalna inspiracija u svim vremenima i svim društvima. Ništa ne može da ostavi takav utisak kao umetnost i priroda. Svet je to odavno prepoznao, a nadam se da ćemo i mi.
Miloš Sudžum