TEMA: Vanredni parlamentarni izbori mogući tek dogodine

Naime, iako su mediji spekulisali da bi kraj godine mogao biti dobar tajming za beogradske, možda i parlamentarne, zakonski rokovi za njihovo zakazivanje u tom danu su istekli. Sada ostaje da se vidi da li će i kada, eventuano zajedno sa beogradskim, građani Srbije birati i novi republički parlament. U zakonu piše da je minimalni rok od momenta raspisivanja, do održavanja izbora  45 dana i on je, kada je o 24. decembru reč,  istekao 9. novembra. Predsednik Srbije i lider SNS Aleksandar Vučić najavio je da će odluka o izborima, beogradskim i eventulano parlamentarnim, biti doneta „naredne subote„. Tada će, kako kaže, biti održane sednice dva glavna organa Srpske napredene stranke - Predsedništva i Glavnog odbora SNS. „ To će biti dan kada će biti doneta konačna odluka o tom pitanju „, rekao je Vučić.

No i pored ranijih medijskih kalkulacija o tajmingu parlamentarnih izbora, svima koji su upoznati sa funkcionisanjem države unapred je bilo jasno da decembar u sadašnjim uslovima nije moguć. Najvažniji razlog za takvu tvrdnju je buyet, koji mora biti usvojen do kraja kalendarske godine, kako država ne bi upala u procep privremenog finansiranja. Da vlada tako nešto i ne planira nabolje se moglo videti iz odluke kojom je od početka naredne godine najavljeno povećanje penzija i plata u delu javnog sektora. Da je do vanrednih parlamentarnih izbora došlo, od toga ne bi bilo ništa u prvim mesecima 2018. pošto  takve novine u državnoj kasi nisu  moguće tokom privremenog finansiranja. Jer, da bi izbori bili raspisani, pre toga bi bilo neophodno raspustiti aktuelni saziv skupštine, a parlament koji bi se našao u takvom statusu po zakonu ne bi imao pravo da usvaja tako važna akta, kao što je budžet. 

Iako se dosta govori o vanrednim parlamentarnim izborima, ko bi u tom slučaju mogao biti premijer ni u strankama, ali ni po političkim kuloarima se i ne razmišlja. Ustav Srbije propisuje da mandat Vladi prestaje pre isteka vremena na koje je izabrana i u slučaju raspuštanja Skupštine. Izbori 2014. i 2016. su bili vanredni, a predsednik Srbije je skupštinu raspustio na osnovu zahteva tadašnjih premijera, najpre Ivice Dačića, a potom na predlog Aleksandra Vučića.

Vlada kojoj je prestao mandat može da obavlja samo tekuće poslove, a parlamentu ne može predlagati zakone, niti donositi propise, izuzev u strogo propisanim slučajevima. Ona ne može postavljati državne službenike na položaj u organima državne uprave, a može jedino da imenuje, ili daje saglasnost na imenovanje vršioca dužnosti direktora i članova upravnog i nadzornog odbora, vezano za osnivačka prava koja su u nadležnosti Republike.

Zakon o buyetskom sistemu jasno kaže da u slučaju da Narodna skupština,  ne donese buyet u roku utvrđenom buyetskim kalendarom, vrši se privremeno finansiranje u vremenu od najduže prva tri meseca fiskalne godine, na osnovu odluke Vlade.  Zapravo, to znači da se finansiranje buyetskih obaveza obavlja u smanjenim “ porcijama” , te da se ono može kretati najviše do jedne četvrtine planiranih rashoda i izdataka iz prošlogodišnjeg buyeta. Navodi se da rashodi i izdaci raspoređeni po vrstama i namenama ne predstavljaju ograničenje, a da je izuzetak propisan samo za isplatu penzija, koja se vrši do nivoa rashoda u zadnjem kvartalu prethodne godine. Period privremenog finansiranja se može produžiti za još tri meseca, ako se novi buyet ne donese ni do 15. marta tekuće buyetske godine.

Ministar finansija Dušan Vujović najavio je da će buyet za sledeću godinu biti spreman između 27. i 29. novembra. Kako je naveo, tada bi trebalo da ga usvoji Vlada Srbije i prosledi Skupštini.

„Budžet će odmah biti prosleđen Skupštini Srbije i očekuje se da bude usvojen u roku, do 15. decembra”, rekao je Vujović i istakao da će budžet za 2018. godinu biti razvojni, što se svakako kosi sa bilo kakvom idejom privremenog finasiranja. Podsećanja radi, Skupština Srbije usvojila je  budžet koji je sada na snazi 10. decembra prošle godine.

Samim tim, činjenica da beogradski izbori nisu raspisani za 24. decembar, jasan je znak da se ozbiljno razmišlja i o održavanju vanrednih, parlamentarnih, ali u danima posle novogodišnjih praznika. Sam Vučić nedavno je obelodanio da su trenutno šanse da budu istovremeno održane ove dve izborne utakmice  “ pola – pola “. Naglašavajući da se u samoj stranci iznose ozbiljni argumenti u korist parlamentarnih izbora, lider naprednjaka izneo je stav da se on trenutno protivi takvom scenariju, jer procenjuje da je republička vlada stabilna, te da je ne treba prekidati u sprovođenju reformi.

Procedura koja obezbeđuje vanredne parlamentarne izbore je jasna. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić raspustio bi skupštinu na obrazložen predlog Vlade. Za sada se ne vidi jasno šta bi premijerka mogla potpisati kao obrazloženje, pošto Vlada dobija redovne pohvale od predsednika države, a sa druge strane sama Ana Brnabić hvali svoj kabinet i timski rad koji, kako kaže, daje rezultate. Jedan od argumenata mogla bi biti, eventualno, situacija u parlamentu, koja je ove jeseni u više navrata bila na ivici incidenta. U poslednjem u nizu, kada su poslanici “ Dveri “ upali u kabinet predsednice skupštine Maje Gojković, ona je zadobila povredu ruke i modrice, koje je prikazala pred kamerama, a svoje tvrdnje je potkrepila i lekarskim uverenjem. Sa druge strane, iz “Dveri ” su uporno negirali da su oni  na bilo koji način doprineli tim povredama, pri čemu su  optuživali vlast da želi situaciju da iskoristi kao alibi za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Istovremeno, kao argument koji bi se mogao navesti spominje se i to da bi naredna vlada dobila četiri godine novog mandata da okonča najvažnije poslove vezane za ulazak Srbije u EU.

Prethodni izbori za Beograd održani su u martu 2014, zajedno sa vanrednim parlamentarnim, i mart 2018. godine je poslednji datum kada moraju biti upriličeno. Datum sa kojim se do nedavno spekulisalo bio je 11. mart. U tom slučaju izbori bi bili raspisani u periodu od 10. do 25. januara.Izbore za grad Beograd raspisaće predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković.

Ostavku aktuelnog gradonačelnika Siniše Malog do početka jeseni  Vučić je ranije najavljivao, ali do toga nije došlo.

No, Vučić je ipak izneo ogradu vezano za ovakav scenario, ističući da  rezultatima koji su ostvareni u Republici, ne bi trebalo pridobijati građane u kampanji za gradske izbore.  Samim tim jedna od mogućnosti jeste i to da Vučić svojim stranačkim saborcima poruči u subotu da treba sami da osvoje beogradsku pobedu, doduše uz pomoć njegovog imena, koje će nositi lista SNS i na tim izborima.

Naprednjaci najavljuju da će na beogradske izbore izaći kao tim. Stranke uglavnom već najavljuju kandidate za gradonačelnika, iako se on ne bira na ovim izborima neposredno, već je njegov izbor u rukama većine koja će formirati vlast u Beogradu. I dalje nije poznato ko će biti kandidat Srpske napredne stranke za gradonačelnika Beograd, a u medijima su se nedavno pominjale „dve žene„ čiji identitet nije saopšten, sem da je, navodno, reč o nestranačkim ličnostima.

Svetlana Stanković