U bankama najviše vole državne činovnike
Krediti za refinansiranje i gotovinski su kod nas ubedljivo najpopularniji.
Banke svake godine povećavaju maksimalne iznose tih pozajmica: danas se kod većine njih nude sume od milion dinara pa do čak četiri miliona. Banke su smanjile obaveznu dokumentaciju, ne traže se hipoteke i žiranti, ali je zato poželjo da klijent ima državni posao.
Najviše klijenata traži pozajmice od jednog do dva miliona na rok otplate do deset godina. Kod zaduživanja za gotovinu dinar je postao neprikosnoven, a kamate su desetak odsto na godišnjem nivou.
Za pozajmicu od dva miliona koja se otplaćuje na 120 meseci a uz kamatu od 9,90 odsto rata je 25.285 dinara.
Prethodnih godina banke su klijentima koji kod njih prebace platu nudile nižu kamatu i druge pogodnosti. Sada su izjednačeni, bez obzira na to gde im je račun za platu. Prethodnih meseci dosta se govorilo o tome da banke istina snižavaju kamate, ali zato smanjenu zaradu nadoknađuju kroz razne provizije kao što su troškovi obrade ili održavanja kredita i slično. Ta novina nije pravilo kod svih banaka, mada pojedine naplaćuju to od 0,5 odsto do čak dva. Zato pre konačnog stavljanja potpisa na ugovor treba proveriti te troškove.
Novina je već nekoliko godina i komfor kod popunjavanja dokumentacije i uzimanja kredita. Ne traži se brdo papira i potvrda, dovoljna je lična karta, a popunjavanje prijava i gotovo sve ostalo može se uraditi onlajn, bez odlaska u banku. Kada je kredit odobren, potrebno je samo doneti administrativnu zabranu na platu.
Krediti za refinansiranje su veoma popularni, a dokumentacija koju treba doneti je isto uprošćena. Potvrda o visini duga može se doneti tek kada se zatvori finansijska konstrukcija.
Da bi osigurale klijente i sebe, banke sve češće osiguravaju kredite. Troškove snose ili one same ili su prebačeni na klijenta u paketu s pozajmicom. Kredit s polisom omogućava mirovanje otplate do šest meseci ako klijent ostane bez posla. Što se tiče troškova polise, ona sa svakom ratom pada. Tako jedna od banaka naplaćuje 0,13 odsto mesečno troškove osiguranja na ostatak duga. Nije malo, ali ako uz kamatu ima i drugih troškova, provizija, bolje je platiti za polisu nego, recimo, za održavanja kredita.
Razloge novoj, fleksibilnijoj politici, treba tražiti u situaciji na domaćem finansijskom tržištu: dobrih klijenata koji su spremni da se zaduže i imaju realne šanse da sve obaveze izmiruju o roku je malo. Zato se banke trude da ih privuku na duži rok, a to mogu većim sumama i višegodišnjom otplatom. Najpoželjniji su zaposleni u javnom sektoru. Tu su šanse da klijent preko noći dobije otkaz ili da firma ode u stečaj najmanje pa su bankari prema takvima široke ruke.
Krediti u domaćoj valuti se nude u dve varijante: klijent može birati fiksnu ili varijabilnu stopu. Bankari preporučuju zaduženje uz promenljivu kamatu na rok do dve godine, dinar je stabilan, a referentna stopa u padu. Preko tog roka je nezahvalno davati prognoze o kretanju stopa na domaću valutu. Zato je za višegodišnje otplate bolje izabrati fiksnu kamatu gde je rata od prve do poslednje ista.
D. Vujošević