Bojana Ugrešić: Ako si svoj, ljudi ti veruju

Završila je osnovne i master studije u sferi modne industrije na Ekonomskom fakultetu, što je paralelno spajala sa praksom, počevši da učestvuje na snimanjima spotova i reklama kao stilista.

Tako je, sarađujući sa Zdravskom Čolićem, dočekala da baš njene kreacije počnu da primećuju, što ju je ohrabrilo da ozbiljnije krene i u dizajnerske vode. Do sada je radila i sa Sergejem Ćetkovićem, Lepom Brenom, Aleksandrom Radović, Jelenom Rozgom,... I tako, posmatrajući modu iz dva aspekta - ekonomskog i praktičnog, odnosno suvoparnog i kreativnog, Bojana je uspela da sve spoji u jednu celinu.

- Ne mogu da kažem da znam kako je tekao tačan proces svega toga, jer nije bilo planski - priseća se Bojana. - Pre 12 godina je počelo od prvog snimanja i tu sam kroz kostim uspela da izražavam svoju energiju. Imala sam super platformu da istražujem i da se izrazim kreativno, a s druge strane umem da prenesem proizvod koji mora da bude ekonomski održiv. Sve to mi daje širinu i drugačiji pogled na celu priču.

Koliko si u prednosti zbog svega toga?

- Nezahvalno je reći, ali smatram da jesam. Nekako dublje ideš u svoja interesovanja i što ih je više, to ti daje različite načine da sve izraziš i da se izdvojiš. Ako zračiš nečim što je autentično i što je tvoj lični pečat, to produbljuješ, pa ti samim tim i ljudi više veruju.

Koji je tvoj lični pečat?

- Sve je povezano sa sferom duha - od duhovitosti, do duhovnosti. Mislim da je moj lični pečat ta ličnost po kojoj sam prepoznatljiva ljudima, kao i radoznalost. A kada je reč o kreacijama, definitivno su to svila, lepršavost i sloboda pokreta u svemu što nosiš, a s druge strane praktičnost i jednostavnost. Moj je cilj da sve bude personalizovano, u smislu da je kvalitetno i pomalo svileno, jer volim sve vrste svile: saten, muslin, grež, šantun, taft, organdin - njihovo veličanstvo...

Prva zvanična kolekcija dizajnerke Bojane Ugrešić, namenjena za predstojeće proleće i leto 2018. godine, biće predstavljena od petka na njenom zvaničnom sajtu bojanaugresic.com. Budući da neće biti klasične revije ta 24 komada odeće, sledeće nedelje će kolekcija biti prikazana u Bojaninom ateljeu “Show room” (Radnička 30), gde će svi zainteresovani moći da pogledaju stvari i konsultuju se sa dizajnerkom.

- Kolekcija, takođe, ima elemente trojstva: um, telo i dušu, kao i tri kolorita: crvena, puder roza i bela se izdvajaju - objašnjava Bojana. - Predstavljeni su lepršavost, lakoća, nosivost, ekspresivnost, vatra i strast, ali je sve graciozno i prirodno što karakteriše celu kolekciju. To su vrednosti koje bih volela da brend nosi u perspektivi. Prirodnost u svim prilikama koja je meni najbliža, a i najviše verujem u takav izgled žene.

Sve one svile za koje mi nikad nismo čuli...

- Da, svila u svim oblicima. Stvarno je specifična jer u sebi ima taj element trojstva - um, dušu i telo - koji mi se provlači kroz brending i tu smo se pronašle. Celokupni brend mi je inspirisan time ali kroz različite momente izražavanja. Kako prezentuješ stvari ljudima, mnogo utiče na to kako će oni to doživeti, bez obzira na to šta si ti time lično želeo da izraziš. Satisfakcija se na kraju izražava kroz to da sve bude prepoznato i ima širi smisao onoga što sam želela da prenesem. Bitno je da pronađeš način kako to da uklopiš da bude dovoljno jasno i jednostavno, a s druge strane da izraziš svoj smisao.

U tom smislu, kako izgleda biti mladi preduzetnik u Srbiji? Koja je putanja do uspeha?

- Ne mogu da kažem da je lako. Onaj ko kreće u to s namerom da zaradi veliku lovu, mislim da je skrenuo s puta. Mislim da bez ljubavi prema poslu kojim si odlučio da se baviš, nema ni love na kraju. Moraš i da razmišljaš i tome ko je tvoja ciljna grupa, ko su ljudi kojima se baviš, zašto bi oni bili spremni da plate nešto više i koji je to kvalitet koji doprinosiš, jer ja ne verujem da je sam dizajner brend. Meni je cilj da pronađem put ka tržištu van Srbije, ali da mi baza ostane ovde. Samo preduzetništvo podrazumeva da si spreman svaki dan da ustaneš i da tražiš, da preduzimaš inicijativu i da se boriš. Rizik je konstantno prisutan i korak po korak istražuješ kojim putem ideš dalje kako bi bio samoizdrživ. Ali uzbudljivo je i definitivno mislim da može.

Lea Radlovački