Radna mesta u EPS-u sistematizuju dve godine

To za posledicu ima da se već na prvi pogled vidi da su izazovi i dalje veoma izraženi: „Srbijagas” posluje bolje uglavnom zahvaljujući spoljnim činiocima, EPS ima problema u proizvodnji električne energije, a reforme u „Železnicama Srbije” još nisu gotove. Najbolje se reformski planovi, ocenjuje FŠ, sprovode u „Železnicama”, koje zatvaraju pruge na kojima nema saobraćaja, imaju završenu sistamatizaciju radnih mesta i smanjuju preveliki broj zaposlenih. S druge strane, EPS nije zatvorio svoje nerentabilne elektrane koje su po planovima bile predviđene za zatvaranje ove godine, a sistematizacija radnih msta u tom preduzeću još uvek nije završena iako se pravi od 2015. godine.

Analizirajući reforme i njihov napredak u javnim preduzećima, FŠ ističe da je u „Železnicama” broj zaposlenih lane smanjen za 3.000, a za ovu godine je planirano smanjenje za oko 2.400 radnika. Iako je odliv u prošloj godini počivao na dobrovoljnoj bazi, usvojena je nova sistematizacija radnih mesta pa bi sada odlazak radnika iz preduzeća trebalo da se odvija planski i uređeno. One, tvrdi FŠ, izmiruju redovno svoje obaveze, uključujući i one prema EPS-u, kojem, inače, dugo nisu plaćale. Pozitivno je i to što investicione aktivnosti „Železnica” teku po planu pa je tako završena rekonstrukcija šest deonica Koridora 10, kao i rekonstrukcija pruge Beograd–Pančevo. Međutim, još uvek nema konkretnih planova za povećanje cene usluga, niti za unapređenje efikasnosti naplate, a obe mere jesu važne u reformisanju sistema i najavljene su planom restrukturiranja.

„Srbijagasu” potrebne nove investicije

Po informacijama iz „Srbijegasa”, njemu su potrebne nove investicije da bi poslovao dobro i održivo jer su u planu gasna konekcija s Rumunijom, Bugarskom, gasifikacija od Beograda i Niša i drugo. FŠ navodi da su u pitanju projekti od nekoliko stotina miliona evra koje bi „Srbijagas” trebalo sam da finansira s oko 50 miliona evra u proseku godišnje. Taj iznos približno odgovara sumi koju „Srbijagas” neće naplatiti ove godine, što znači da, iako naplata jeste bolja, tolerisanje preostalih neplatiša ugrožava njegovo poslovanje i razvoj.

FŠ tvrdi da se EPS najsporije reformiše, što je, uz dugogodišnji manjak investicija i loše upravljanje preduzećem, dovelo do međugodišnjeg pada proizvodnje električne energije od 15 odsto u prvom kvartalu ove godine. EPS „pati” od strukturnog manjka investicija. Imajući u vidu da preduzeće ne uspeva bez poteškoća da zadovolji sadašnju potrošnju električne energije, FŠ postavlja pitanje da li će ono moći da zadovolji tražnju za strujom kroz nekoliko godina, uz očekivani rast prerađivačke industrije od četiri-pet odsto godišnje. Od pozitivnih promena ove godine, zaključuje FŠ, zabeležena su određena poboljšanja u naplati.

„Srbijagas” posluje dobro ove godine zahvaljujući padu cene gasa, zbog kojeg je ublažen najveći problem tog preduzeća – loša naplata, ocenjuje FŠ. Prošle godine ostvario je dobitak od dve milijarde dinara jer su cene gasa još uvek povoljne i niske, pa većina kupaca izmiruje račune na vreme. Međutim, FŠ ističe da poboljšani rezultati nisu zagarantovani i da je pitanje da li će preduzeća koja sada redovno plaćaju gas, to moći da čine ako dođe do rasta cene energenata ili pak, kao u slučaju „Petrohemije”, ako opadne cena njenog krajnjeg proizvoda. Pri tom, ukazuje FŠ, čak ni trenutna naplata „Srbijagasa” nije idealna jer još uvek nekoliko velikih kupaca ne izmiruje obaveze na vreme. Novi dugovi u ovoj godini za prvih osam meseca iznose 2,6 milijarde dinara, a do kraja godine će dostići pet milijardi.

LJ. Malešević