Радна места у ЕПС-у систематизују две године
Фискални савет Србије упозорио је у свом извештају Владу Србије на то да резултати јавних предузећа јесу ове године бољи, и то углавном услед повољних екстерних околности, али се реформе не спроводе потребним темпом. Тврди да ни ове године реформе јавних предузећа нису задовољавајуће, па из пословања великих републичких ЈП и даље проистичу фискални ризици.
То за последицу има да се већ на први поглед види да су изазови и даље веома изражени: „Србијагас” послује боље углавном захваљујући спољним чиниоцима, ЕПС има проблема у производњи електричне енергије, а реформе у „Железницама Србије” још нису готове. Најбоље се реформски планови, оцењује ФШ, спроводе у „Железницама”, које затварају пруге на којима нема саобраћаја, имају завршену систаматизацију радних места и смањују превелики број запослених. С друге стране, ЕПС није затворио своје нерентабилне електране које су по плановима биле предвиђене за затварање ове године, а систематизација радних мста у том предузећу још увек није завршена иако се прави од 2015. године.
Анализирајући реформе и њихов напредак у јавним предузећима, ФШ истиче да је у „Железницама” број запослених лане смањен за 3.000, а за ову године је планирано смањење за око 2.400 радника. Иако је одлив у прошлој години почивао на добровољној бази, усвојена је нова систематизација радних места па би сада одлазак радника из предузећа требало да се одвија плански и уређено. Оне, тврди ФШ, измирују редовно своје обавезе, укључујући и оне према ЕПС-у, којем, иначе, дуго нису плаћале. Позитивно је и то што инвестиционе активности „Железница” теку по плану па је тако завршена реконструкција шест деоница Коридора 10, као и реконструкција пруге Београд–Панчево. Међутим, још увек нема конкретних планова за повећање цене услуга, нити за унапређење ефикасности наплате, а обе мере јесу важне у реформисању система и најављене су планом реструктурирања.
„Србијагасу” потребне нове инвестиције
По информацијама из „Србијегаса”, њему су потребне нове инвестиције да би пословао добро и одрживо јер су у плану гасна конекција с Румунијом, Бугарском, гасификација од Београда и Ниша и друго. ФШ наводи да су у питању пројекти од неколико стотина милиона евра које би „Србијагас” требало сам да финансира с око 50 милиона евра у просеку годишње. Тај износ приближно одговара суми коју „Србијагас” неће наплатити ове године, што значи да, иако наплата јесте боља, толерисање преосталих неплатиша угрожава његово пословање и развој.
ФШ тврди да се ЕПС најспорије реформише, што је, уз дугогодишњи мањак инвестиција и лоше управљање предузећем, довело до међугодишњег пада производње електричне енергије од 15 одсто у првом кварталу ове године. ЕПС „пати” од структурног мањка инвестиција. Имајући у виду да предузеће не успева без потешкоћа да задовољи садашњу потрошњу електричне енергије, ФШ поставља питање да ли ће оно моћи да задовољи тражњу за струјом кроз неколико година, уз очекивани раст прерађивачке индустрије од четири-пет одсто годишње. Од позитивних промена ове године, закључује ФШ, забележена су одређена побољшања у наплати.
„Србијагас” послује добро ове године захваљујући паду цене гаса, због којег је ублажен највећи проблем тог предузећа – лоша наплата, оцењује ФШ. Прошле године остварио је добитак од две милијарде динара јер су цене гаса још увек повољне и ниске, па већина купаца измирује рачуне на време. Међутим, ФШ истиче да побољшани резултати нису загарантовани и да је питање да ли ће предузећа која сада редовно плаћају гас, то моћи да чине ако дође до раста цене енергената или пак, као у случају „Петрохемије”, ако опадне цена њеног крајњег производа. При том, указује ФШ, чак ни тренутна наплата „Србијагаса” није идеална јер још увек неколико великих купаца не измирује обавезе на време. Нови дугови у овој години за првих осам месеца износе 2,6 милијарде динара, а до краја године ће достићи пет милијарди.
Љ. Малешевић
