Mladi u Srbiji previše izloženi kockarskim servisima
BEOGRAD: Sve više mladih u Srbiji traži brz put do sreće i mnogima od njih učini se da su kockanje i klađenje ta prečica do uspeha, ali zaista nije, i definitivno postoji problem, jer mladi su previše izloženi kockarskim servisima. To je ocenjeno na konferenciji “Društvena odgovornost u igrama na sreću”, koju je organizovala Privredna komora Srbije, gde je naglašeno da je društvo svesno da postoji taj problem, te su se regulatori, društvena zajednica i sama industrija igara na sreću skupili na jednom mestu da razgovaraju i pronađu rešenja.
Mnogim mladima učini se da je kockanje i klađenje prečica do uspeha, a to zaista nije. Kockanje i klađenje u regulisanim uslovima samo je jedan od vidova zabave i tako ga treba i tretirati, rekla je Jelena Jovanović iz PKS.
U svakom slučaju, podvlači, maloletnike treba zaštiti od kockanja i klađenja, a smatra da, kako u svetu, tako i kod nas, to postaje problem o kome se mora pričati probati da se pronađe rešenje.
Najvažnije je, smatra, podići društvenu svest o tome šta se zaista dešava, a posle toga pronaći i najbolji lek, a naglašava da svako mora da se ponaša društveno odgovorno, i društvo, roditelji i priređivači, koji moraju pod određenim pravilima da daju reklame.
Slično kaže i šef Ekspertske grupe za primenu izvodljivih principa društvene odgovornosti u igrama na sreću EU Mirjana Aćimović, koja ističe da definitivno postoji problem i da su maloletnici i mladi previše izloženi kockarskim servisima.
S jedne strane, imate korporacije koje se trude da budu odgovorne, poštuju neke principe, a s druge strane imate regulatore koji se trude da celu tu stvar iskontrolišu, a sa treće strane imate potrošače koji konzumiraju usluge, a nisu sasvim zaštićeni, rekla je Aćimović.
Prema njenim rečima, treba utvrditi da li treba poboljšati regulativu, kako unaprediti kontrolu, zatim, kako upotrebiti mere društvene zaštite i sve inicijative iz EU, koja, kako je istakla, već odavno insistira na tome da je prioritet da se mlađa populacija i deca moraju zaštiti do preterane izloženosti kocki i od patološkog kockanja.
Naš današnji zadatak je da se umrežimo i probamo da napravimo širi akcioni plan, kako da decu, omladinu, potrošače zaštitimo od patološkog kockanja, rekla je Aćimović i dodala da je najvažnije da su se svi odgovorni, kada su u pitanju igre na sreću, skupili na jednom mestu da razgovaraju.
Finansijski direktor Grand kazina Beograd Brankica Trajković smatra da svi zajednički moraju raditi na društvenoj odgovornosti - od države, pa preko ostalih do priređivača.
Kada su reklame u pitanju, Trajković kaže da se iz njenog kazina ne obraćaju mlađoj populaciji i da su čak napravili odstupnicu.
Mi ne dovodimo javnost u zabludu sa nekim reklamama, tako da imamo šture reklame, gde se zna samo gde se nalazimo, a ne obraćamo se mladima, da ih navlačimo da što pre dođu i da što više mogu da zarade. Te lažne objave ne koristimo kao marketinško sredstvo za pridobijanje mlađih ljudi, rekla je Trajković.
Samim tim, kako smatra, na neki način napravili su odstupnicu mlađim ljudima, koji nemaju još svoja lična sredstva, da se kockaju tuđim parama i postaju ovisnici pre vremena.
Kaže i da imaju statistiku, na osnovu organizovanih tribina na temu “Kockanje sa životom nije igra”.
Na uzorku od više od 50 odsto u odnosu na ukupan broj mladih u trećim i četvrtim razredima srednjih škola - okvirno, oko 14 odsto dece već ima dodira sa kockanjem, a od tog procenta, nekih 10 odsto može da se uzme u obzir da su patološki ovisnici o kocki, rekla je Trajković.
