Млади у Србији превише изложени коцкарским сервисима
БЕОГРАД: Све више младих у Србији тражи брз пут до среће и многима од њих учини се да су коцкање и клађење та пречица до успеха, али заиста није, и дефинитивно постоји проблем, јер млади су превише изложени коцкарским сервисима. То је оцењено на конференцији “Друштвена одговорност у играма на срећу”, коју је организовала Привредна комора Србије, где је наглашено да је друштво свесно да постоји тај проблем, те су се регулатори, друштвена заједница и сама индустрија игара на срећу скупили на једном месту да разговарају и пронађу решења.
Многим младима учини се да је коцкање и клађење пречица до успеха, а то заиста није. Коцкање и клађење у регулисаним условима само је један од видова забаве и тако га треба и третирати, рекла је Јелена Јовановић из ПКС.
У сваком случају, подвлачи, малолетнике треба заштити од коцкања и клађења, а сматра да, како у свету, тако и код нас, то постаје проблем о коме се мора причати пробати да се пронађе решење.
Најважније је, сматра, подићи друштвену свест о томе шта се заиста дешава, а после тога пронаћи и најбољи лек, а наглашава да свако мора да се понаша друштвено одговорно, и друштво, родитељи и приређивачи, који морају под одређеним правилима да дају рекламе.
Слично каже и шеф Експертске групе за примену изводљивих принципа друштвене одговорности у играма на срећу ЕУ Мирјана Аћимовић, која истиче да дефинитивно постоји проблем и да су малолетници и млади превише изложени коцкарским сервисима.
С једне стране, имате корпорације које се труде да буду одговорне, поштују неке принципе, а с друге стране имате регулаторе који се труде да целу ту ствар исконтролишу, а са треће стране имате потрошаче који конзумирају услуге, а нису сасвим заштићени, рекла је Аћимовић.
Према њеним речима, треба утврдити да ли треба побољшати регулативу, како унапредити контролу, затим, како употребити мере друштвене заштите и све иницијативе из ЕУ, која, како је истакла, већ одавно инсистира на томе да је приоритет да се млађа популација и деца морају заштити до претеране изложености коцки и од патолошког коцкања.
Наш данашњи задатак је да се умрежимо и пробамо да направимо шири акциони план, како да децу, омладину, потрошаче заштитимо од патолошког коцкања, рекла је Аћимовић и додала да је најважније да су се сви одговорни, када су у питању игре на срећу, скупили на једном месту да разговарају.
Финансијски директор Гранд казина Београд Бранкица Трајковић сматра да сви заједнички морају радити на друштвеној одговорности - од државе, па преко осталих до приређивача.
Када су рекламе у питању, Трајковић каже да се из њеног казина не обраћају млађој популацији и да су чак направили одступницу.
Ми не доводимо јавност у заблуду са неким рекламама, тако да имамо штуре рекламе, где се зна само где се налазимо, а не обраћамо се младима, да их навлачимо да што пре дођу и да што више могу да зараде. Те лажне објаве не користимо као маркетиншко средство за придобијање млађих људи, рекла је Трајковић.
Самим тим, како сматра, на неки начин направили су одступницу млађим људима, који немају још своја лична средства, да се коцкају туђим парама и постају овисници пре времена.
Каже и да имају статистику, на основу организованих трибина на тему “Коцкање са животом није игра”.
На узорку од више од 50 одсто у односу на укупан број младих у трећим и четвртим разредима средњих школа - оквирно, око 14 одсто деце већ има додира са коцкањем, а од тог процента, неких 10 одсто може да се узме у обзир да су патолошки овисници о коцки, рекла је Трајковић.
