Tema "Dnevnika": Da li je potrebno ponovno uvođenje smrtne kazne? 

Janković je podsetio na to da je smrtna kazna u Srbiji poslednji put izvršena 14. februara 1992. godine, a konačno ukinuta 2002.

Zamenik zaštitnika građana za prava lica lišena slobode uveren je u to da smrtna kazna u Republici Srbiji nikada neće biti ponovo uvedena i da Srbija nikad više neće pogubiti nijedno ljudsko biće. On je istakao da je Svetski i evropski dan borbe protiv smrtne kazne i Međunarodni dan mentalnog zdravlja značajan datum u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava, budući da podseća na važnost odbrane neprikosnovenosti ljudskog života i zaštite ljudskog dostojanstva.

„Na Dan borbe protiv smrtne kazne, države, organizacije i ljudi širom sveta potvrđuju svoju opredeljenost za ukidanje smrtne kazne u zemljama u kojima ona još postoji i svoju odlučnost da ne dopuste njeno ponovno uvođenje tamo gde je ukinuta”, napominje se u Jankovićevom saopštenju.

Podrška vraćanju smrtne kazne kod javnosti raste posle slučajeva najtežih zločina. Svirepo ubistvo, koje je šokiralo ceo region, kada je Dragan Đurić ubio petnaestogodišnju Tijanu Jurić u Bajmoku, otvorilo je pitanje o uvođenju smrtne kazne u Srbiji. Tada je, podsećanja radi, otvorena „Fejsbuk” stranica „Smrtna kazna za ubicu Tijane Jurić”, koja je za samo 14 sati od nastanka prikupila više od 73.000 onih koji se zalažu za to da se smrtna kazna vrati.

Pojedini pravnici su mišljenja da bi u ovom trenutku bilo teško vratiti smrtnu kaznu s obzirom na to da smo pretendenti za ulazak u Evropsku uniju. Osim toga, smrtna kazna nema nikakav efekat na planu prevencije, odnosno odvraćanja od zločina. Protivnici smrtne kazne ističu da je pravo na život najvažnije ljudsko pravo i da statistika u zemljama koje je poznaju ne pokazuje da je zahvaljujući njoj smanjena stopa kriminaliteta. 

Postoji mišeljenje, među pravnicima, da se ne može dokazati da bi smrtna kazna mogla sprečiti zločine na koje se odlučuju počinioci, a da je ona izbačena kao sredstvo u borbi protiv kriminalnih pojava u Evropi.

Poslednja ekzekucija 1992. godine

Smrtna kazna u Srbiji je primenjivana do 2002. godine. Poslednji put  izvršena je deset godina ranije, kada je 14. februara 1992. u Somboru  streljan Johan Drozdek, osuđen na smrt 1988. godine zbog silovanja šestogodišnje devojčice. On je okončao život pred streljačkim vodom policije u somborskom Okružnom zatvoru.

Tim činom okončano je izvršenje najtežih kazni u Srbiji, iako je na listi za streljanje bilo još 20 osuđenika, kojima je smrtna kazna preinačena na 40 godina zatvora.

Krivičar dr Nedeljko Jovančević je ranije u jednom od razgovora za „Dnevnik” ukazao na to da je Protokolom 6 Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i sloboda iz 1950. godine, koju je ratifikovala i naša zemlja, preporučeno državama Saveta Evrope da ukinu smrtnu kaznu.

" Mislim da je to kod nas urađeno na brzinu i za to nedovoljno pripremljeno – rekao je dr Jovančević, i dodao da je priklonjen mišljenju onog dela šire stručne javnosti koja smatra da je kazna od 40 godina zatvora ipak kratka kad je reč o slučajevima teških zločina, koji se ničim ne mogu razumno sagledati, i da je za takva krivična dela adekvatnija doživotna kazna zatvora, dok je smrtnu kaznu trebalo zadržati za neke izuzetne najteže oblike zločina. – Smrtna kazna je najteža – kapitalna kazna, a što se tiče ocena da je ona odmazada, napomenuo bih da svaka moguća kazna u sebi ima elemente odmazde. "

Smrtna kazna u Srbiji primenjivana je, inače, od nastanka moderne države 1804. godine. Do 1959. godine, te kazne su izvršavane streljanjem ili vešanjem, po odluci suda, s tim što se vešanje smatralo za teži oblik i manje je korišćeno. Posle 1950. godine, broj smrtnih kazni značajno opada. Po zvaničnim statističkim podacima, od 1950. do 1958. godine u tadašnjoj Jugoslaviji je bilo 229 smrtnih presuda (oko 29 godišnje), a u Srbiji 122 (oko 15). Ne postoje zvanični podaci o pogubljenjima, ali se može pretpostaviti da je od svih izrečenih smrtnih kazni izvršeno oko dve trećine.

Pogubljenje Gavre

Mesto i vreme pogubljenja osuđenika na smrt uvek je bilo tajna. Ipak, javnost je naknadno saznavala i takve podatke. Po tim informacijama, malo ljudi zna da je u centru Novog Sada pogubljen Dimitrije Gavrilović Gavra. On je na smrtnu kaznu osuđen zbog ubistva dvojice policajaca prilikom pljačke trafike 5. jula 1977. godine u Ulici Novosadskog sajma (tadašnjoj Grobljanskoj) u Novom Sadu.

Kazna je izvršena u Okružnom zatvoru u Novom Sadu, koji je do 1986. godine bio u Dunavskoj ulici 35. Priča se i da je u jednoj od bivših ćelija bila namerno ostavljana alka za koju je bio vezan jedan od poslednjih ljudi nad kojim je u SFRJ izvršena smrtna kazna, Gavra.

Novosadski zatvor je već 31 godinu na Klisi. Tragova nekadašnjeg zatvora u centru nema, sem što je jedan manji deo zida sačuvan kao spomenik, ali se stariji Novosađani i dalje sećaju pa zgradu i dalje zovu „zatvor”. Zgrada je potpuno rekonstruisana i preuređena za potrebe Arhiva Vojvodine.

Reforma od 1959. godine bitno je ublažila strogost krivičnog zakonodavstva. Smanjen je broj kapitalnih krivičnih dela i ukinuta je smrtna kazna za imovinski kriminalitet. Ukinuto je izvršenje smrtne kazne vešanjem pa je jedini zakonski način pogubljenja ostalo streljanje, koje sprovodi vod od osam policajaca (od kojih polovina imaju puške s bojevom municijom, a polovina s ćorcima), bez prisustva javnosti. Od 1959. do 1991. godine broj izrečenih smrtnih kazni u Jugoslaviji pada na dve do tri godišnje, a u Srbiji na dve.

Smrtna kazna, inače, danas je zastupljena u 58 zemalja širom sveta, među kojima su Kina, Iran, Irak, Pakistan, Saudijska Arabija, SAD… U Americi se primenjuje u 31 saveznoj državi.

D. Nikolić