Kazio Išiguro dobitnik Nobelove nagrade za književnost

Nagrada je dodijeljena piscu "koji u romanima velikih emotivnih padova otkriva bezdan ispod našeg iluzornog osjecaja povezanosti sa svetom", pročitala je obrazloženje žirija Sara Danijus, sekretar Švedske akademije.

Išiguro, poreklom iz Japana, dosad je objavio osam romana, a najpoznatiji je po delima "Ne daj mi nikada da odem" (Never Let Me Go) i "Ostaci dana" (The Remains of the Day), po kom je snimljen istoimeni film 1993. godine u kom glumi Entoni Hopkins.

Za knjigu "Ostaci dana" dobio je Bukerovu nagradu. Poslednji roman "Zakopani džin" (The Buried Giant) izdao je 2015. godine.

Šezdesetdvogodišnji Kazuo Išiguro je britanski pisac i scenarista. Rođen je u Nagasakiju, a sa porodicom se šezdesetih godina prošlog veka preselio u Veliku Britaniju. Diplomirao je na Univerzitetu u Kentu, a master studije iz oblasti kreativno pisanje završio je na Univerzitetu Ist Anglia. Četiri od ukupno sedam romana objavljena su i u našoj zemlji - “Slikar prolaznog sveta“, “Zakopani džin“, “Ne daj mi da odem“ i "Ostaci dana".

Pet od osam romana nobelovca Išiguria objavljeno je kod nas

Od osam romana koje je do sada napisao novi dobitnik Nobelove nagrade za književnost Kazuo Išiguro pet je već objavljeno kod nas.



Izdavačka kuća "Dereta" objavila je četiri: "Ostaci dana", "Slikar prolaznog sveta" i "Zakopan džin ", a "Plato" dva: "Ne daj mi nikada do odem i "Neutešna".



Seriju riomana Kazua Išigura započela je Srpska književna zadruga koja je davne 1991. objavila njegov roman "Slikar prolaznog sveta"



Za Išigura su čuli i čitaoci koji nisu ranije čitali njegove knjige, ali bili su fascinirani filmom "Ostaci dana" koji je snimljen po ovom romanu. " Dereta" ga je objavila tek 2009. godine kada je film već imao osam nominacija za Oskara i niz drugih manje poznatih filmskih nagrada. 



U ovom romanu Išiguro je vrhunskim književnim umećem oslikao jedan svet u nestajanju, kroz sudbinu coveka koji u ostacima dana na setno melanholičan nacin govori o tragici života, neostvarenoj ljubavi, dužnosti, dostojanstvu i odanosti.



S finom ironijom, i bez trunke sarkazma, Išiguro majstorski uspeva da dočara specificnost engleskog humora, prezir prema američkim novotarijama ili razmišljanja o odanosti i vernosti .Zahvaljujući japanskom poreklu Išiguro je, sa jasnije distance, mogao da vidi i prepozna ono najkarakterističnije i najprepoznatljivije u njegovoj novoj domovini, ocena je kritičara, kao i da je film snimljen po romanu "jedan od retkih koji je uspeo savršeno da dočara magiju pisane reci".



Prvi Išigurov roman koji je stigao do srpskih čitalaca, zahvaljujući SKZ, bio je "Slikar prolaznog sveta" u kome se vratio u svoj zavičaj - Japan. 



"Slikar prolaznog sveta" zahvata sve velike Išigurove teme i pripovedačke postupke: promašene živote čije se niti odmotavaju kroz sećanja, teške istorije, oklevanja, pogrešne izbore i (ne)svesno poricanje odgovornosti za sopstvene postupke i odluke, kao i nepouzdanog naratora iz prvog lica, koji s jedne strane ograničava čitaoca da stekne realniju sliku okruženja u kome se radnja romana odigrava, ali s druge produbljuje uvid u unutrašnji kompleksni i, vrlo često, ambivalentni i konfliktni svet glavnog junaka", napisao je jedan od bhritanskih kriticara. 



Roman je osvojio "Vajtbredovu nagradu za knjigu godine" i ušao u najuži izbor za Bukera, što će Išiguru poći za rukom još tri puta u karijeri (osvojiće ga 1989. za "Ostaci dana"), svrstavajuci se tako u red najuspešnijih autora od osnivanja ove prestižne svetske književne nagrade. 



Išiguro se hrabro otisnuo u novi žanr SF romanom "Ne daj mi nikad da odem" čija je tema "veoma snažna, opominjuća i aktuelna, na prvi pogled uznemirujuća, ali duboka emotivna" ocena je britanskog kritičara. 



U romanu se prati priča o prijateljstvu, ljubavi, ljubavnom trouglu, a zapravo je to priča o ljudskom biću, njegovom smislu, njegovoj veličini. Ljupka i draga deca, junaci ovog romana, zapravo su klonovi. Čovecanstvo zatvara oči pred tim da, jednom stvoreno, na bilo koji nacin, ljudsko biće je deo prirode i ne može mu se oduzeti pravo na emocije, na sopstveno telo i sopstveni izbor za život, poručuje Išiguro.



Zanimljiv je i tretman stvaralaštva (poezije i slikarstva) u Išigurovoj viziji budućnosti, on umetnost i pravu ljubav smatra jedinim sredstvima da se izbegne odnosno odgodi neizbežno"



"Zakopan džin" je Išigurov prvi roman nakon desetogodišnje pauze i govori o strahotama zaborava i snazi sećanja, donosi snažnu parabolu o ljubavi, osveti i ratu.



"Retko se dešava da priče sa zmajevima i bajkolikim stvorenjima i visoka književnost idu zajedno, kao što je slucaj u "Zakopanom džinu". Jedno je sigurno, Išiguro je ostao veran sebi i svojoj nameri da nikad ne napiše dva, makar slična romana i da nas, pritom, nikada ne ostavi ravnodušnim" konstatovao je glavni urednik "Derete" Aleksandar Šurbatović koji je ovaj roman štampao i objavio 2015. godine. 



Ovaj izdavač se već pripremio da ove godine objavi knjigu sa pet prica novog nobelovca "Nokturno"kao i roman " Neutešna" koji je upravoi štampao "Plato".