Kompanije iz Srbije traže nove partnere na Sajmu u Prištini

“Pre svega, radimo na uklanjanju barijera, zajedno lobiramo da privrednici mogu lakše da se povezuju, otvaramo vrata, a da oni rade ono što najbolje umeju - da proizvode, prave proizvod, stvaraju vrednost i pronalaze svoje kupce. I danas sam rekao da svi danas govorimo o pravim vrednostima i evo gde su prave vrednosti. Ovo su ljudi koji prave vrednost, stvaraju, zapošljavaju, proizvode kvalitetne proizvode, nalaze put do tržišta”, rekao je Čadež novinarima.



Prema njegovim rečima, to pokazuje šta je vrednost i da, kada se uloži energija i napor, privrednici pronalaze svoj interes, sklapaju poslove, potpisuju ugovore, nalaze nova tržišta i to je, smatra Čadež, zaista ono što je najvažnije.



Jako je važno napomenuti, smatra Čadež, da, iako već postoji velika povezanost dve privrede, ali velika povezanost velikih preduzeća, ono što je specifično za ovaj sajam, jeste da nja njemu izlažu i dolaze mali i srednji proizvođači, koji uspevaju da nađu svoj deo tržišta.



Skoro svake godine, primećuje predsednik PKS, bilo je dobrih primera potpisanih ugovora, od firme “Jumis” do različitih kompanija koje su dolazile do poslova, te da i sada dok se šeta po sajmu, dobija informacije da postoje veoma dobri izgledi da se baš ovde potpišu neke nove stvari.



“To je ono što nas čini zadovoljnim, kao PKS, zbog toga postojimo. Zajedno lobiramo da privrednici mogu lakše da se povezuju, otvaramo vrata, a da oni rade ono što najbolje umeju - da proizvode, prave proizvod, stvaraju vrednost i pronalaze svoje kupce”, kaže Čadež.



Osvrćući se na probleme sa veterinarskim sertifikatima, usled kojih se mleko i meso ne mogu prodavati na tržištu Kosova, Čadež kaže da to i dalje ostaje pitanje na kome se intenzivno radi, kao i da se čekalo i formiranje vlade u Prištini, da počne da se razgovara o daljem usaglašavanju veterinarskih šertifikata.



“Neki deo je usaglašen još pre godinu dana, a sada su ostali, pogotovo kada su u pitanju proizvodi životinjskog porekla, meso i mleko, to je na nama, na novoj vladi, privrednim komorama Srbije i Kosova, da taj proces ubrzamo. Firme čekaju u Prištini, tako i proizvođači u Beogradu, Šapcu, Zrenjaninu, Nišu i to je zaista veliko pitanje”, rekao je Čadež i dodao da je od prvog dana u komunikaciji sa ministrom poljoprivrede Kosova Rikalom vezano za taj problem.



“Objasnili smo šta je problem, šta treba uraditi, sve je praktično spremno i čekamo da se taj proces “otkoči””, rekao je Čadež.Predsednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaliju istakao je da je Sajam još jedan dokaz da su “svi zajedno shvatili” da budućnost regije samo treba graditi na ekonomskoj saradnji i ekonomskoj razvoju i da su ”biznisi i poslovna saradnja 100 koraka ispred politike u regiji”.



“Ako analizirate države EU, vidite da nema tu puno ljubavi, već daleko više interesa za saradnju i upravo se tako ojačavaju mostovi saradnje, poverenje i upravo taj model moramo mi iskoristiti kao regija. Sama činjenica da ima više od 100 firmi ovde, da se govori na svim jezicima regiona, još je jedan doprinos tome koliko je značajan dijalog i ekonomska saradnja”, rekao je Grdžaliju.



Ističe da su “junaci moderne regije” upravo poslovni ljudi koji ne priznaju granice, niti nacije, gledaju u budućnost i to je, kako smatra, garancija perspektive ove regije.



“Na kraju krajeva, ovaj sajam ne treba gledati samo sa ekonomske dimenzije, ima i šire viđenje. Bitno je i zbog ekonomskih integracija, multietničnosti, a najbitnija je stvar da svi zajedno dajemo doprinos da od regije sukoba i nemira šaljemo poruku da postaje regija budućnosti i mira. Saradnja sa komorom Srbije mora da bude model i za ostale institucije”, rekao je Grdžaliju.



Sama činjenica, kako kaže, da ima robne razmene više od 450 miliona evra na ovom prostoru, dovoljno govori da tu ima tradicije, prošlosti, a takođe, kako je rekao, ako se analizira struktura tih proizvoda iz Srbije, to su pretežno proizvodi koji su se proizveli u Srbiji, ali su svetski brendovi, što je, ističe, dokaz da su u Srbiji bili pametniji, pa su privukli brendove iz Evrope. 



“Jednostavno to treba regija da radi”, jasan je Grdžaliju.Goran Bera iz firme Beokapra- kozari jedan je od srpskih učesnika na sajmu, a kako je rekao za Tanjug, nažalost, njegova firma, zbog tehničkih problema sa veterinarskim sertifikatom trenutno ne može da prodaje svoje proizvode na Kosovu.



Kaže da mu nije jasno tačno o čemu se radi, da je problem oko usaglašavanja sa jezicima, pošto, kako ističe, njegova firma ima sertifikate za izvoz u EU, Rusiju i SAD, ali da smatra da je to usled dugotrajnog formiranja vlade Kosova, a i “nadležne institucije uvek su sporije na Balkanu nego u drugim zemljama”.



“Apsolutno imamo sve, možemo da izvozimo u ceo svet, ali jedino mesto gde ne možemo, to je Kosovo. Za Albaniju nije problem, jer oni priznaju veterinarski sertifikat EU, koji mi koristimo sa EU”, rekao je Bera.Ipak, Bera kaže da ima informaciju da je to taj problem “izuzetno blizu rešavanja”, tako da će, kako je rekao, iz njegove kompanije probati da prejudiciraju priču, ispitaju tržište i ponude svoje proizvode. 



Branimir Krkljuš iz Agrimaksa prvi put je sa svojom kompanijom na Sajmu u Prištini, a cilj je da zemljoradnike ovog kraja upozna sa kvalitetima semena i hibrida, koji su se već probili i zadobili poverenje srpskih zemljoradnika, a želja je i da svoje proizvode sa novom genetikom predstave tržištu Kosova.



“U potrazi smo za distributerom sa Kosova, takva je naša poslovna politika, da u svakoj zemlji u okruženju i šire imamo po jednog distributera za svoje proizvode, smatramo da je to najbolji put koji obezbeđuje daleko najprihvatljivije cene za sve zemljoradnike koji koriste naše proizvode. Očekujemo uskoro dogovor, zato smo i ovde”, rekao je Krkljuš za Tanjug.



Direktorka “Malina impeksa” Olga Josipović, firme iz Valjeva koja se bavi pakovanjem čajeva, začina, praškastih proizvoda, supa, šlagova i pudinga, treću godinu za redom je na sajmu i kaže da je jako zadovoljna organizacijom i svim razgovorima.



“Izašli smo na sajam i nadamo se da ćemo naći distributera na Kosovu. Naši proizvodi još nisu dostupni na Kosovu, a inače imamo standard ''ISO 22000'' i otvoreni smo za saradnju sa tržištem Kosova”, kaže Josipović za Tanjug.



Tržište Kosova izuzetno je zanimljivo našim privrednicima i promet robe iz godine u godinu raste, te su tako isporuke robe na Kosovo dostigle 428,5 miliona evra, a sa Kosova nabavljeno je robe i usluga vrednosti 17,1 milion evra.



Najbitnija otvorena pitanja su nastavak usaglašavanja veterinarskih sertifikata, za meso, mesne prerađevine, kao i mleko i prerađevine od njega, unapređenje saradnje između carinskih administracija, obračun transportnih troškova, nepostojanje platnog prometa, te nemogućnost plasmana akciznih proizvoda, a takođe i uspostavljanje poštanskog, železničkog i vazdušnog saobraćaja.