Компаније из Србије траже нове партнере на Сајму у Приштини

“Пре свега, радимо на уклањању баријера, заједно лобирамо да привредници могу лакше да се повезују, отварамо врата, а да они раде оно што најбоље умеју - да производе, праве производ, стварају вредност и проналазе своје купце. И данас сам рекао да сви данас говоримо о правим вредностима и ево где су праве вредности. Ово су људи који праве вредност, стварају, запошљавају, производе квалитетне производе, налазе пут до тржишта”, рекао је Чадеж новинарима.



Према његовим речима, то показује шта је вредност и да, када се уложи енергија и напор, привредници проналазе свој интерес, склапају послове, потписују уговоре, налазе нова тржишта и то је, сматра Чадеж, заиста оно што је најважније.



Јако је важно напоменути, сматра Чадеж, да, иако већ постоји велика повезаност две привреде, али велика повезаност великих предузећа, оно што је специфично за овај сајам, јесте да ња њему излажу и долазе мали и средњи произвођачи, који успевају да нађу свој део тржишта.



Скоро сваке године, примећује председник ПКС, било је добрих примера потписаних уговора, од фирме “Јумис” до различитих компанија које су долазиле до послова, те да и сада док се шета по сајму, добија информације да постоје веома добри изгледи да се баш овде потпишу неке нове ствари.



“То је оно што нас чини задовољним, као ПКС, због тога постојимо. Заједно лобирамо да привредници могу лакше да се повезују, отварамо врата, а да они раде оно што најбоље умеју - да производе, праве производ, стварају вредност и проналазе своје купце”, каже Чадеж.



Осврћући се на проблеме са ветеринарским сертификатима, услед којих се млеко и месо не могу продавати на тржишту Косова, Чадеж каже да то и даље остаје питање на коме се интензивно ради, као и да се чекало и формирање владе у Приштини, да почне да се разговара о даљем усаглашавању ветеринарских шертификата.



“Неки део је усаглашен још пре годину дана, а сада су остали, поготово када су у питању производи животињског порекла, месо и млеко, то је на нама, на новој влади, привредним коморама Србије и Косова, да тај процес убрзамо. Фирме чекају у Приштини, тако и произвођачи у Београду, Шапцу, Зрењанину, Нишу и то је заиста велико питање”, рекао је Чадеж и додао да је од првог дана у комуникацији са министром пољопривреде Косова Рикалом везано за тај проблем.



“Објаснили смо шта је проблем, шта треба урадити, све је практично спремно и чекамо да се тај процес “откочи””, рекао је Чадеж.Председник Привредне коморе Косова Сафет Грџалију истакао је да је Сајам још један доказ да су “сви заједно схватили” да будућност регије само треба градити на економској сарадњи и економској развоју и да су ”бизниси и пословна сарадња 100 корака испред политике у регији”.



“Ако анализирате државе ЕУ, видите да нема ту пуно љубави, већ далеко више интереса за сарадњу и управо се тако ојачавају мостови сарадње, поверење и управо тај модел морамо ми искористити као регија. Сама чињеница да има више од 100 фирми овде, да се говори на свим језицима региона, још је један допринос томе колико је значајан дијалог и економска сарадња”, рекао је Грџалију.



Истиче да су “јунаци модерне регије” управо пословни људи који не признају границе, нити нације, гледају у будућност и то је, како сматра, гаранција перспективе ове регије.



“На крају крајева, овај сајам не треба гледати само са економске димензије, има и шире виђење. Битно је и због економских интеграција, мултиетничности, а најбитнија је ствар да сви заједно дајемо допринос да од регије сукоба и немира шаљемо поруку да постаје регија будућности и мира. Сарадња са комором Србије мора да буде модел и за остале институције”, рекао је Грџалију.



Сама чињеница, како каже, да има робне размене више од 450 милиона евра на овом простору, довољно говори да ту има традиције, прошлости, а такође, како је рекао, ако се анализира структура тих производа из Србије, то су претежно производи који су се произвели у Србији, али су светски брендови, што је, истиче, доказ да су у Србији били паметнији, па су привукли брендове из Европе. 



“Једноставно то треба регија да ради”, јасан је Грџалију.Горан Бера из фирме Беокапра- козари један је од српских учесника на сајму, а како је рекао за Танјуг, нажалост, његова фирма, због техничких проблема са ветеринарским сертификатом тренутно не може да продаје своје производе на Косову.



Каже да му није јасно тачно о чему се ради, да је проблем око усаглашавања са језицима, пошто, како истиче, његова фирма има сертификате за извоз у ЕУ, Русију и САД, али да сматра да је то услед дуготрајног формирања владе Косова, а и “надлежне институције увек су спорије на Балкану него у другим земљама”.



“Апсолутно имамо све, можемо да извозимо у цео свет, али једино место где не можемо, то је Косово. За Албанију није проблем, јер они признају ветеринарски сертификат ЕУ, који ми користимо са ЕУ”, рекао је Бера.Ипак, Бера каже да има информацију да је то тај проблем “изузетно близу решавања”, тако да ће, како је рекао, из његове компаније пробати да прејудицирају причу, испитају тржиште и понуде своје производе. 



Бранимир Кркљуш из Агримакса први пут је са својом компанијом на Сајму у Приштини, а циљ је да земљораднике овог краја упозна са квалитетима семена и хибрида, који су се већ пробили и задобили поверење српских земљорадника, а жеља је и да своје производе са новом генетиком представе тржишту Косова.



“У потрази смо за дистрибутером са Косова, таква је наша пословна политика, да у свакој земљи у окружењу и шире имамо по једног дистрибутера за своје производе, сматрамо да је то најбољи пут који обезбеђује далеко најприхватљивије цене за све земљораднике који користе наше производе. Очекујемо ускоро договор, зато смо и овде”, рекао је Кркљуш за Танјуг.



Директорка “Малина импекса” Олга Јосиповић, фирме из Ваљева која се бави паковањем чајева, зачина, прашкастих производа, супа, шлагова и пудинга, трећу годину за редом је на сајму и каже да је јако задовољна организацијом и свим разговорима.



“Изашли смо на сајам и надамо се да ћемо наћи дистрибутера на Косову. Наши производи још нису доступни на Косову, а иначе имамо стандард ''ИСО 22000'' и отворени смо за сарадњу са тржиштем Косова”, каже Јосиповић за Танјуг.



Тржиште Косова изузетно је занимљиво нашим привредницима и промет робе из године у годину расте, те су тако испоруке робе на Косово достигле 428,5 милиона евра, а са Косова набављено је робе и услуга вредности 17,1 милион евра.



Најбитнија отворена питања су наставак усаглашавања ветеринарских сертификата, за месо, месне прерађевине, као и млеко и прерађевине од њега, унапређење сарадње између царинских администрација, обрачун транспортних трошкова, непостојање платног промета, те немогућност пласмана акцизних производа, а такође и успостављање поштанског, железничког и ваздушног саобраћаја.