Doktor Ivan Kopitović: Suze i svrab vesnici ambrozije

Polen ambrozije je najagresivniji od svih polena, najviše ljudi aficira i izaziva najviše simptoma, te ne čudi što 10 posto građana ima ovaj problem, ali ja bih rekao da ta brojka raste na 20, pa čak i 30 posto. Barem petina ili četvrtina populacije makar u blažoj formi oseti alergijski rinitis i konjunktivitis, ali ne obraćaju pažnju na to, neki misle da su se prehladili, objašnjava doktor Ivan Kopitović, načelnik centra za patofiziologiju disanja i respiratorne poremećaje tokom spavanja, Instituta za plućne bolesti Vojvodine.

Kako dodaje, ovaj problem se može javiti u bilo kojem starosnom dobu kao i da se, iz njegovog iskustva u radu s pacijentima, period aktivnosti ambrozije širi.

Cvetanje kreće krajem jula i traje do početka oktobra, ali jedne godine su ljudi imali problem sve do kraja oktobra, pa čak početka novembra jer je bilo toplo. Predlažem ljudima da prate sajt www.nspolen.com jer tamo mogu pronaći podataka koja vrsta polena je kada aktivna uz prigodnu android aplikaciju, savetuje doktor Kopitović.

Takođe, prija joj područje oko reke, budući da kad je suša i jako visoka temperatura biljka manje cveta.

Kada dospe u fazu cvetanja, svaka dalja mera je kontraproduktivna, jer se onda košenjem pomaže da se njen polen proširi.

Osim toga ambroziju vetrovi nose 50, pa čak do 300 kilometara od mesta gde raste.

U Mađarskoj se za određen broj iščupanih ambrozija dobija nagrada, recimo biljka za sađenje, a u Kanadi postoji zakon kojim je propisano iskorenjavanje ambrozije u baštama. Poštari izveštavaju gradsku policiju u kojim vrtovima raste ambrozija, a kazne za vlasnike takvih dvorišta su veoma velike.

Jedna stabljika može da proizvede preko milijardu zrna polena koja imaju specifične male kukice na svojoj površini, pa se vrlo lako kače na sluznicu disajnih puteva. Imaju izuzetno veliki alergogeni potencijal jer imaju puno imunogenih proteina koji izazivaju alergijsku reakciju. Zato je ambrozija toliko veliki problem, objašnjava doktor Kopitović i dodaje da ljudi najčešće imaju rinitis i konjunktivitis, odnosno upalu sluznice oka uz peckanje očiju te curenje iz nosa i svrab, ali mogu se nekad  javiti i tegobe digestivnog sistema, pojave dijareje i nelagodnosti ili čak bola u stomaku, jer taj polen možete da progutate ili unesete s nekom namirnicom na kojoj ga ima.

Kod većine ljudi to je u blažoj formi, ali ima onih koji imaju jake reakcije i to im remeti kvalitet života. Poseban problem nastaje ako se ispolje i simptomi astme, tu smo naročito oprezni, poručuje u nastavku doktor Kopitović, naglašavajući da je prevencija najvažnija.

Pranje kose i tuširanje svakako pomaže jer redukuje broj tih alergenih zrnaca. Neki naši pacijenti planiraju godišnji odmor u septembru jer je tada najgore u Novom Sadu, ali i celoj Vojvodini. Ili jednostavno ako imate tegobe nemojte izlaziti napolje bez preke potrebe, ne sušite veš napolju, a možete i postaviti polenske filtere na klima uređaje koji eliminišu polen, savetuje doktor Ivan Kopitović.

Kada prevencija ne uspe, kaže dalje naš sagovornik, moraju da se upotrebe lekovi, a to su topički ili lokalni kortikosteroidi, koji se aplikuju na sluznicu nosa ili se uzimaju antihistaminici, ali oni posle izvesnog vremena gube efikasnost, pa ih ukidamo ili menjamo drugim antihistaminikom. Prema njegovim rečima, sad postoje preparati koji su kombinacija intranazalnog kortikosteroida i antihistaminika koji lokalno deluju.

Međutim, upozorava doktor Kopitović, ako pacijent ima elemenata astme, onda moramo da budemo mnogo oprezniji jer alergijska astma često ide sa rinitisom.

Asmatičarima se simptomi pogoršavaju tokom cvetanja, pa moramo da intenziviramo terapiju da bismo povratili kontrolu, odnosno minimizirali tegobe. Na osnovnu terapiju inhalatornim kortikosteroidima nekada moramo da dodamo inhalatorni dugodelujući bronhodilatator, ili da pojačamo dozu kombinacije, ako pacijent već uzima oba leka. Takođe se tu koriste kao dodatak lekovi iz tzv grupe blokatora leukotrijenskih receptora, jer dosta dobro suzbijaju sve te simptome: i alergije astme i konjunktivitisa i rinitisa. Dodati taj lek u toku cvetanja je korisno, savetuje naš sagovornik.

Spomenuo bih i hiposenzibilizaciju na alergene koja se preporučuje za alergijsku astmu i koristi kao tzv sublingvalna imunoterapija, gde se preparati napravljeni od alergena polena u niskim koncentracijama aplikuju ispod jezika i na taj način se imuni sistem priprema da adekvatno reaguje na pojavu alergena jer se stvaraju zaštitna antitela, odnosno adekvatna imunološka reakcija. Ta otpornost se razvija različito, kod nekog slabo, ali postoji, mada retko, opasnost da se i od tih malih doza jave alergijske reakcije, naročito napad astme, stoga se može uzimati samo uz nadzor lekara, upozorava doktor Ivan Kopitović, načelnik centra za patofiziologiju disanja, dodajući da se pacijenti koji imaju astmu leče kod njih na Institutu u Kamenici, gde je izuzetno razvijena služba za tretman obolelih od astme od najblažih slučajeva do teške astme.

Pacijentima se savetuje da dolaze na redovne i po potrebi vanredne kontrole (koje su češće u sezoni cvetanja) i da ne posežu za savetima nestručnih lica ili interneta koji mogu stvoriti još veće nedaće.

Snežana Milanović