Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Zašto bi životinje trebalo da imaju prava?

03.09.2017. 10:25 10:37
Piše:
Foto: Epa (Erik S. Lesser)

Sve je više boraca za prava životinja, a ta priča počela je još davne 1980. godine osnivanjem organizacije PETA, posvećene zaštiti prava svih životinja. Ova grupa ljudi koja se bori za etički tretman životinja je najveća organizacija za zaštitu životinja na svetu, koja danas broji više od 6,5 miliona članova i pristalica.

Ova međunarodna neprofitna humanitarna organizacija ima sedište u Norfolku, Virdžinija, sa prostorijama širom sveta.

PETA deluje pod jednostavnim principom da životinje nisu naše da ih jedemo, nosimo, eksperimentišemo ili koristimo za zabavu.

Ovo udruženje obrazuje političare i javnost o zlostavljanju životinja i promoviše njihov dobar tretman.

Svako ima pravo da se zalaže za svoje lične afinitete, a prema mišljenju članova ove organizacije, u današnjem svetu praktično neograničenih izbora, eksploatacija životinja je jednostavno neprihvatljiva.

Možemo bolje da jedemo, bolje se školujemo, bolje se oblačimo, ali i zabavljamo bez mučenja i ubijanja životinja”, kažu pristalice PETE koji fokusiraju svoju pažnju na četiri područja u kojima najveći broj životinja pati najduže: na fabričkim farmama, u laboratorijama, u trgovini odećom i u industriji zabave.


U „Igri prestola” veštačka krzna

Zanimljiv je podatak da su mnogi poznati iz sveta filma podržali ovu organizaciju, pa je duga lista filmova u kojima se ne nosi ni krzno, ni koža, a jedna od njih je upravo trenutno najpopularnija serija „Igra prestola”.

Mada su ovoj seriji svi ogrnuti nekim krznom, jer zima je konačno stigla, moramo vam odati tajnu, da je krzno lažno i donacija „Ikee”.


Imamo moć da poštujemo životne bolove onih koje mučimo tako što ćemo doneti bolje odluke o hrani koju jedemo, onome što kupujemo i aktivnostima koje upražnjavamo. Skoro svi smo odrastali uz meso, nosili kožu i odlazili u cirkus i zoološke vrtove.

Mnogi od nas kupili su naše omiljene kućne ljubimce u pet šopovima, imali morske prasiće i držali ptice u kavezima. Nosili smo vunu i svilu, pojeli Mekdonald hamburgere...

Nikada nismo razmišljali o uticaju tih postupaka na životinje koje su bile uključene. Bilo koji da je razlog, sada se postavlja pitanje: zašto životinje imaju prava?, napominju iz ove organizacije.

U svojoj knjizi „Animal liberation” Peter Singer navodi da osnovni princip jednakosti ne zahteva jednak ili identičan tretman:

„To zahteva jednako razmatranje. Ovo je važna razlika kada se govori o pravima životinja. Ljudi često pitaju da li životinje treba da imaju prava, a naprosto odgovor je „da!”; Životinje zasigurno zaslužuju da žive svoje živote bez patnje i eksploatacije, piše Singer.

Džeremi Bentam, osnivač reformske utilitarne škole moralne filozofije, izjavio je da prilikom odlučivanja o pravima bića „pitanje nije može li nas životinja razumeti, niti može li ona pričati, nego mogu li patiti?".

Bentam ukazuje na sposobnost patnje kao vitalne karakteristike koja daje biću pravo na jednako razmatranje.

On tvrdi da kapacitet patnje nije samo još jedna karakteristika kao što je sposobnost za jezik ili višu matematiku.

Sve životinje imaju mogućnost da trpe na isti način i u istoj meri koliko i ljudi. One osećaju bol, zadovoljstvo, strah, frustraciju, usamljenost i majčinu ljubav. Kad god razmišljamo da radimo nešto što bi ometalo njihove potrebe, moralno smo obavezni da ih uzmemo u obzir, napominje Bentam.

Borci za prava životinja veruju da životinje imaju sopstvenu vrednost - vrednost koja je potpuno odvojena od njihove korisnosti ljudima.

Verujemo da svako biće sa željom da živi ima pravo da to čini bez bolova i patnje. Prava životinja nisu samo filozofija - to je društveni pokret koji izaziva tradicionalno gledište društva da sve nehumane životinje postoje isključivo za ljudsku upotrebu, kažu iz PETE.

Članovi ove organizacije propagiraju svoje ideje kroz javno obrazovanje, istrage o surovim odnosima prema životinjama, istraživanjima, spasavanju životinja, zakonodavstvu, na specijalnim događajima na kojima uključuju mnoge slavne, ali organizuju i kampanje protesta.

Osnivač PETE Ingrid Nevkirk kaže:

„Samo predrasuda nam omogućava da uskratimo druga prava koja očekujemo za sebe. Da li je to zasnovano na rasnoj, polnoj, seksualnoj orijentaciji ili vrstama, predrasude su moralno neprihvatljive. Ako ne jedeš psa, zašto jedeš svinju? Psi i svinje imaju isti kapacitet da osećaju bol, ali to je predrasuda zasnovana na vrstama koje nam omogućavaju da razmišljamo o jednoj životinji kao pratiocu, a drugoj kao o večeri”.

PETA veruje da životinje imaju prava i zaslužuju da uzmu u obzir njihove najbolje interese, bez obzira na to da li su korisni ljudima. Kao i vi, oni su sposobni za patnju i imaju interes da vode svoje živote.

Članovi PETE poručuju da se naš svet se suočava sa mnogim ozbiljnim problemima, a sve to zaslužuje našu pažnju:

„Jedan od njih je surovost prema životinjama. Verujemo da bi svi ljudi trebalo da pokušaju da zaustave zlostavljanje životinja kad god i gde god mogu”, poručuju članovi PETE.

Maša Stakić

Piše:
Pošaljite komentar