NS seme rađa od Srbije, preko Argentine, do Kine

Ogledna polja obišli su i predstavnici Ministarstva poljoprivrede, Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i član Gradskog veća za privredu Novog Sada Miroslav Radojević, koji je otvorio ovogodišnji zemoradnički skup.

Po rečima direktora instituta Jana Turana, očekuje se da ovogodišnja šteta u poljoprivredi dostigne čak 600 miliona evra. Ova godina u poljoprivredi obeležila je velika suša i ekstremno visoke temperature, pa su prinosi useva znatno umanjeni u odnosu na prošlu godinu, kazao je direktor Turan.

U borbi protiv klimatskih promena, naučni radnici Inistuta za ratarstvo i povrtarstvo se bore stvarajući nova semena otporna na vreme bez kiše.

Do sada je u Institutu stvoreno preko 1000 sorti i hibrida, od čega je skoro 500 registrovano i gaji se u inostranstvu.

Član Gradskog veća za privredu Novog Sada Miroslav Radojević je, pozdravljajući prisutne, naveo da Grad Novi Sad podržava plan Odeljenja za soju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo koje je konkurisalo da bude organizator skupa Svetske organizacije soje 2021. u Novom Sadu.

Podržavamo ovakve planove, jer se to poklapa i sa namerama Grada Novog Sada, da se grad što bolje predstavi u svetu, jer će Novi Sad biti 2021. Evropska prestonica kulutre, naveo je Radojević.

U otvorenoj konkurenciji na svetskom tržištu, institutske sorte i hibridi su prisutni u 26 država; od Argentine, preko zemalja Evropske unije, Ukrajine, Rusije, pa do Kine i Indije.

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, naglasio je Turan, ima moćan naučni tim od preko stotinu zaposlenih, od kojih je 70 doktora nauka. Njima asistira preko 300 visokoobrazovanih radnika različitih profila, što je garancija kvaliteta svega što Institut nudi: semena, tehnologije, obrazovanja i usluga, naveo je direktor Jan Turan.

Podsetio je i na činjenicu da je Insitutt za ratarstvo i povrtarstvo  državna institucija, u nadležnosti Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja Vlade Republike Srbije.

Kao takav, Institut realizuje brojne naučne projekte koje finansira država, a istovremeno učestvuje i u međunarodnoj naučnoj saradnji preko internacionalnih projekata. Može se reći da je Institut lider u oblasti poljoprivrednih istraživanja, u zemlji i šire u regionu, posebno u oblasti oplemenjivanja biljaka, naglašava Turan. Kako je dalje rekao, pored naučnog dela, Institut razvija i komercijalni.

Od pre nekoliko godina, Institut je plasirao i novu robnu marku „NS seme”, koja je već znak prepoznavanja i sinonim za kvalitet i dobar prinos, pa je interes za gajenje NS sorti i hibrida  u neprekidnom porastu, naročito u zemljama istočne Evrope.

Po rečima rukovodioca Odeljenja za alternativne kulture i organsku proizvodnju Vladimira Sikora, Institut za ratarstvo i povrtarstvo aktivno podržava razvoj organske poljoprivrede u vidu promocija i preporuka gajenja i postepenog prelaza sa konvencionalne na poljoprivredu manjeg korišćenja eksternih resursa, što je prelazni korak ka organskoj poljoprivredi.

Rukovodioci odeljenja za kukuruz, soju i suncokret nisu hteli pred novinarima da iznose preciznije podatke o šteti koja je pogodila ove kulture zbog suše.

Rekli su da je suncokret najbolje prošao, odnosno da je najbolje podneo vrelo i sušno leto.

Rukovodilac Odeljenja za soju Biljana Balešević Tubić navela je da se očekuje oko 40 manji prinos nego lane, dok je  rukovodioca Odeljenja za kukuruz Milisav Stojakovića ostao uzdržan, jer berba kukuruza nije još počela.

U delu podsticanja organske proizvodnje najviše radimo na izboru sorti pogodnih za organsku proizvodnju i na proizvodnju organskog semena. Institut je na oglednom polju sertifikovon za ovakvo uzgajanje u 2009. godine, među prvima u Srbiji proizveo deklarisano organsko sortno seme, naglasio je Sikora.

U odeljenju se, naveo je Sikora, proizvode organska sortna semena   pšenice i soje, mente, heljde, pasulja, belog luka, kao i aromatičnog bilja: nevena, bosiljka i mirođije.

Plan je da se u budućnosti ponuda organskog sortnog semena proširi i na druge biljne vrste.

Z. Delić